О митовима и заблудама српске историје др Дејан Ристић у 40 есеја говори у две публикације издате ове и прошле године. У митовима се др Ристић бави питањима попут, да ли су звона Нотр Дама одјекивала због победе Срба на Косову пољу, да ли је Стефан Немања јео златним виљушкама, где су главе Лазара и Карађорђа, да ли је Марко Краљевић јунак или турски вазал, да ли је Вук Бранковић издајник, да ли је краљица Драга у тренутка убиства била трудна, зашто на Титовом гробу нема петокраке и друго.
Ово је само део од 20 великих дилема које у књизи „Митови српске историје” развејава историчар Дејан Ристић. Трагајући прецизним, историјским и научним чињеницама, аутор је доказао шта је мит, а шта се заиста десило. Читајући ове есеје, сазнајемо како су публицисти, народни приповедачи, гуслари, путописци, песници, бројним преломним догађајима додали своје визије, домишљали их, донели у новом руху.
У књизи „Заблуде српске историје”, која је изашла ове године, Дејан Ристић у још двадесет поглавља још страственије и убедљивије пред читаоцима износи наше историјске заблуде и непознанице. Међу њима су да ли још увек верујете да је храбри Милош Обилић распорио турског султана Мурата I на Косову пољу, да ли је Дража Михаиловић био први устаник у Европи у Другом светском рату, да ли је Јосип Броз Тито посетио Јасеновац и друго.
Ови узбудљиви и аутентични историјски есеји објављени у две књиге, промовисане крајем прошле седмице у Алексинцу, представљају резултат обавезе науке и истраживача да се величанствена и вишевековна историја српског народа растерети и ослободи тешког бремена митоманије и историјских заблуда. То је поред осталог поручио и сам аутор у скоро двочасовном дружењу са алексиначком публиком.
