Градске (не)прилике: Заустављена алексиначка светлећа фонтана

Алексинац као да нема среће са фонтанама. Час раде, час утихну. Док не прораде једнима су ружне, другима лепе. За део јавности прескупе, за други део је нормално да нешто што улепшава град мора и да кошта. А кад крену да функционишу покаже се наша еколошка и комунална култура, као и неспремност или незаинтересованост градских служби да заштите то општe добро.

Најпре о нашем еколошком васпитању кога довољно нема ни у јавности, ни у школама, а упитно је и колико о томе разговарамо у породици. Да је другачије не би се у јутарњим сатима на друштвеним мрежама појавиле фотографије о резултатима наше бахатости у виду разбацаног отпада поред и у самој фонтани. Да ли је то и узрок престанка рада фонтане у пешачкој зони?

На то питање нисмо добили одговор од мајстора који су се појавили да отклоне квар, али то није ни битно за ову причу Гледајући пажљиво отворе на фонтани, ови мајстори као да поручују да она није контејнер.

Нараво, јесте да је велики проблем заштитити нешто што је јавно добро од вандала, мада, за велики број нас, то је свачије и ничије. Али је пракса, додуше у малом броју случајева, показала да се и таквима може стати на пут. Једна општина у нашем окружењу је имала комуналне испекторе, у две, па и три смене, док нису упристојили своју средину. Можда је и овде решење проблема да се неки чиновници из јавног сектора, који се досађују на послу, обуче и преименују у комуналне инспекторе и ето њих више у граду. Сами себи зарадиће плату, а град ће постати чистији и лепши!