Ово је вероватно једно од најтужнијих сећања на почетак НАТО агресије на Савезну Републику Југославију. Први пут у последњих двадест година грађани немају прилике да одају почаст страдалима. Због актуелне епидемије корона вируса и забране јавних окупљања неће бити комеморација, полагања венаца, нити централне церемоније обележавања. Први пут је и споменик НАТО жртвама, у делу Алексинца који је претрпео највећу штету, освануо без цвећа.
На данашњи дан 24. марта 1999. у 20:20 сирене за ваздушну опасност огласиле су почетак бомбардовање које је трајало 78 дана. Током ове агресије Алексинац је добио епитет „српске Хирошиме”. Град је засут бомбама неколико пута, а животе је изгубило 24 Алексинчана.
Најтеже бомбардовање град је претрпео 5. априла, када је у 21:35 гађан цивилни део града. Тада је погинуло 11, а повређено 50 грађана. Нанета је и огромна материјална штета, срушено је 35 породичних кућа и 125 станова. Аутобуска станица, конфекција „Морава”, „Бетоњерка”, зграда Дома здравља и Хитне помоћи, само су неки од уништених јавних објеката.
У бомбардовању путничког воза у Грделичкој клисури, 12. априла, страдало је четворо Алексинчана, међу њима и шестогодишњи дечак из Прћиловице.
Алексинац је поново био мета у ноћи између 27. и 28. маја. У бомбардовању Новог насеља страдало је троје људи.
У сукобима на Косову, током агресије 99. живот је изгубило шесторо војника и полицајаца из општине Алексинац.
Представници НАТО-а у Бриселу су бомбардовање Алексинца 5. априла светској јавности представили као „техничку грешку”, правдајући се да је мета била касарна надомак центра града.
По свему судећи, ове године први пут окупљања неће бити ни 5. априла, који се обележава као Дан сећања на невине жртве Алексинца.