Поменом страдалима, полагањем венаца и пригодним културним програмом, данас је на платоу у улици Душана Тривунца испред спомен-обележја НАТО жртвама, обележена 20. годишњица НАТО агресије. На почетку комеморације горко подсећање да смо пре две деценије на истом месту из рушевина извлачили мртве и рањене. Рушевине су замениле нове зграде, такозване Натовке, али су горчина, бол и тужан израз и данас видљиви на лицима оних који су преживели страхоту, посебно оних који су изгубили најмилије.
На један од најтужнијих датума у новијој историји Алексинца подсетио је председник општине Ненад Станковић, као сведок кобне вечери.
‒ Био сам на овом месту пар минута након пада гранате. На овом месту сам се сусрео са тадашњим руководством наше општине и онда смо скупа обилазили и ово место овде и улицу Вука Караџића, забринути за судбину људи који живе у тим деловима града. Кажу да у Србији не постоје прецизни подаци о жртвама НАТО агресије на Србију, ми у Алексинцу имамо прецизне податке – рекао је Станковић, прочитавши имена 24 Алексинчана који су страдали током бомбардовања “99. године.
Окупљеним грађанима данас се обратио и Драгослав Ненадовић, који је у време бомбардовања био на челу алексиначког СПС-а. Он је истакао да је бомбардовање Алексинца посебно потресна прича и недопустива историјска неправда која је град уназадила на прагу 21. века и обележила га за цело столеће.
‒ Незаслужену патњу, неутешну тугу и непролазну бол делимо и данас. Са дужним поштовањем сећамо се страдалих и спомињемо их и сада док нам ожиљци непокорности влаже очи. Девастирање Алексинца 5. априла шокирало је светско и јавно мњење, а град је постао симбол невине жртве разорног бомбардовања и прва званично призната и без преседана лицемерно названа колатерална штета – рекао је Ненадовић и додао да Алексинац никако није био „успутна, узгредна грешка”, такозваног Милосрдног анђела.
‒ Јасно је да убијање Алексинца није била случајна, ненамерна непрецизност ратне машинерије, већ смишљен чин – истакао је.
Ненадовић је рекао да и 20 година касније остаје нада да ће злочиначки акт коначно бити назван правим именом и да за истину никада није касно.
‒ Зато ћемо се и даље борити за истину, за правду против заборава и да се овакви злочини више никада не понове и да не буде жртава ни у Србији ни нигде у свету. Да праштамо морамо, али да заборавимо несагледиве жртве не умемо, не можемо никада и никада и нећемо – рекао је Ненадовић.
Алексинчани коју су преживели бомбардовање, становници улица Вука Караџића и Душана Тривунца, они који су изгубили чланове породице, хумани грађани коју су тада у рушевинама трагали за преживелима и они који су у то време били још деца, заједно су ћутке пред спомеником страдалима још једном упитали „Зашто?”.
Помен страдалима служило је свештенство алексиначког храма Свети Никола, а у уметничком програму учествовали су представници Центра за културу и уметност, хор „Певница” и стручни сарадник Иван Матејевић, као и ђаци Алексиначке гимназије, Алекса Костадиновић и Петар Војиновић.
Цвеће на спомен-обележје НАТО жртвама положили су чланови породица страдалих, представници војске, локалне власти и делегације Уније бораца, Удружења пензионера, Удружења резервних војних старешина, Ратних ветерана из Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине, Међуопштинске организације слепих и слабовидих, као и представници политичких партија ПУПС-а и Покрета социјалиста.
Ни две деценије касније сећање и бол не бледе, а намеће се утисак да док је живих сведока, нема ни опроста, ни заборава.
__________________________________________________________________________________________________
„Српска Хирошима”
Током 78 дана НАТО агресије страдало је 24 Алексинчана. Најтеже бомбардовање град је претрпео 5. априла, када је у 21:35 гађан цивилни део града. Тада је нанета и огромна материјална штета, срушено је 35 породичних кућа и 125 станова. Аутобуска станица, конфекција „Морава”, „Бетоњерка”, зграда Дома здравља и Хитне помоћи, само су неки од уништених јавних објеката.
У бомбардовању путничког воза у Грделичкој клисури, 12. априла, страдало је четворо Алексинчана, међу њима и шестогодишњи дечак из Прћиловице.
Алексинац је поново био мета у ноћи између 27. и 28. маја. У бомбардовању Новог насеља страдало је троје људи.
У сукобима на Косову, током агресије 99. живот је изгубило шесторо војника и полицајаца из општине Алексинац.
Представници НАТО-а у Бриселу су бомбардовање Алексинца 5. априла светској јавности представили као „техничку грешку, правдајући се да је мета била касарна надомак центра града. Након ове трагичне вечери Алексинац је добио епитет „српске Хирошиме”.