Bio je petak, 17. novembar 1989. godine. Petak koji je u crno zavio brojne rudarske porodice iz aleksinačke opštine. Taj petak bio je i zadnji radni dan za 90 rudara prve smene koji su stradali u požaru u severnom reviru jame „Morava”. Sirena koja je tada označila nesreću bila je i poslednja koja se začula na Aleksinačkom Rudniku. I već skoro tri decenije ne čuje se ni ona koja označava dolazak nove smene, niti rudarski pozdrav „Srećno”. Nakon ove nesreće, država je 1990. zatvorila rudnik koji je eksploatisan od 1883. godine, a aleksinački rudari svoje „uhljebljenje”našli su u drugim rudnicima u Srbiji.
Svih ovih godina nakon zatvaranja rudnika provejava pitanje hoće li Aleksinac ponovo biti grad rudara. Možda će probni radovi na površinskom kopu kod Subotinca pokazati da li sve ostaje u domenu želja ili su nagoveštaj ponovnih zvuka rudarske sirene i „krampova”.
‒ Na polju Dubrava u toku su aktivnosti u vezi sa istraživanjem uglja i uljnih škriljaca po projektu rudarsko geoloških istraživanja. Radi se na izradi raskopa što će omogućiti da se obavi tehnološka proba i pokušaćemo da kroz zainteresovanost tržišta nađemo mogućnost ponovnog aktiviranja eksploatacije tog dela ležišta. Dakle u toku je faza skidanja otkrivke jer po zakonu o geološkim istraživanjima treba nam negde oko 400 tona uglja i uljnih škriljaca za tehnološku probu, a već smo naišli na izdanak uglja ‒ kaže direktor „Aleksinačkog rudnika” Bogoljub Furtula i izražava nadu da će do kraja novembra biti završena tehnološka proba.
Prema nekim procenama Dubrava sever raspolaže sa oko 500.000 tona vanbilansnih rezervi. Površinski kopovi i nova jama, iz kojih bi se sirovina odvozila u termoelektrane i slična postrojenja, mogli bi jednoga dana ispisivati nove stranice u istoriji ovdašnjeg ugljenokopa.
Povodom 29. godišnjice rudarske tragedije, delegacija „Aleksinačkog rudnika” sutra će položiti cveće na grobove poginulih aleksinačkih kamarata i na spomen obeležje na Novom groblju u Aleksincu.