Био је петак, 17. новембар 1989. године. Петак који је у црно завио бројне рударске породице из алексиначке општине. Тај петак био је и задњи радни дан за 90 рудара прве смене који су страдали у пожару у северном ревиру јаме „Морава”. Сирена која је тада означила несрећу била је и последња која се зачула на Алексиначком Руднику. И већ скоро три деценије не чује се ни она која означава долазак нове смене, нити рударски поздрав „Срећно”. Након ове несреће, држава је 1990. затворила рудник који је експлоатисан од 1883. године, а алексиначки рудари своје „ухљебљење”нашли су у другим рудницима у Србији.
Свих ових година након затварања рудника провејава питање хоће ли Алексинац поново бити град рудара. Можда ће пробни радови на површинском копу код Суботинца показати да ли све остаје у домену жеља или су наговештај поновних звука рударске сирене и „крампова”.
‒ На пољу Дубрава у току су активности у вези са истраживањем угља и уљних шкриљаца по пројекту рударско геолошких истраживања. Ради се на изради раскопа што ће омогућити да се обави технолошка проба и покушаћемо да кроз заинтересованост тржишта нађемо могућност поновног активирања експлоатације тог дела лежишта. Дакле у току је фаза скидања откривке јер по закону о геолошким истраживањима треба нам негде око 400 тона угља и уљних шкриљаца за технолошку пробу, а већ смо наишли на изданак угља ‒ каже директор „Алексиначког рудника” Богољуб Фуртула и изражава наду да ће до краја новембра бити завршена технолошка проба.
Према неким проценама Дубрава север располаже са око 500.000 тона ванбилансних резерви. Површински копови и нова јама, из којих би се сировина одвозила у термоелектране и слична постројења, могли би једнога дана исписивати нове странице у историји овдашњег угљенокопа.
Поводом 29. годишњице рударске трагедије, делегација „Алексиначког рудника” сутра ће положити цвеће на гробове погинулих алексиначких камарата и на спомен обележје на Новом гробљу у Алексинцу.