Емотивно је било обраћање добитника признања Скупштине општине Ражањ која су јуче уручена поводом Дана општине на свечаној академији одржаној у Дому културе. Најупечатљивији је био говор хирурга др Бојана Јовановића, стручњака у области минимално инванзивне хирургије, који јепознат по свом подухвату где је лапароскопски обавио две операције одједном, операцију жучне кесе и слепог црева. Запослен је у Универзитетском клиничком центру Ниш.
Др Јовановић, присећајући се времена од пре три деценије када је био на позорници Дома култура када је наступао пред својим суграђанима из Ражња, рекао је да се никада није одрекао свог порекла са подручја општине Ражањ и да је то са поносом истицао и у Нишу, где тренутно живи и ради.
‒ Свуда сам истицао, и где год да сам ишао, увек сам рекао јасно и гласно где су ми корени, и одакле сам, и сви у Нишу знају. Никада се нисам представљао да сам Нишлија, ја сам само човек који тамо привремено ради и живи. Зашто? Зато што су најбољи људи, људи који живе у Ражњу. И то могу са сигурношћу да кажем. Јако сам захвалан што сам одрастао у овој средини, и међу вама овде у публици видим много људи који су ми помогли у свему томе, да постанем ово што сам данас. А пре свега мислим и надам се да сам постао добар човек ‒ почео је своје емотивно излагање овај доктор.
Он је још и казао да није могао да слути да ће данас бити неко ко ће добити признање баш од свог града, баш од својих људи, као неко ко је нешто урадио у својој струци.
‒ И ја не могу вама да кажем колико је ово, и не могу ја вама да опишем колико је ово мени важно. Важније ми је од свих оних предавања које сам одржао и у Паризу и у Милану, од свих операција и у Дизелдорфу и у Нирбергу. Ова година је јако успешна за мене била и ово је круна и најважнији догађај. Ако вам кажам, у овој години сам постао председник Удржања васкуларних хирурга Србије, које је највеће признање које човек може у својој струци добити. Али ово је нешто што, без обзира што немам, можда много година, круна онога што сам доживео у животу. А то је најтеже, каже наш народ, бити поп у свом селу – истакао је др Јовановић и на помен заслуге своје мајке за коју се нада да га сада посматра са неба и да је поносна на њега добио буран и дуготрајан аплауз својих Ражањаца који су још једном послали јасну поруку колико га цене, воле и поштују.
У образложењу за доделу Захвалнице стоји да својим присуством, посвећеношћу струци и пажњом коју поклања пацијентима, овај хумани доктор лечи и посебно се брине о пацијентима са територије општине Ражањ.
Захвалницом је награђен и др Драган Николић због његовог доприноса на унапређењу организације рада ражањске здравствене установе, као и у области јавног здравља и здравствене заштите, као и за пожртвовање у лечењу људи са подручја Ражња и околине. Др Николић је захваливши се на добијеном признању истакао уређеност и лепоту Ражња казавши да када дође у ову варошицу она га подсећа на нека места у Словенији где је био као војник и да има осећај да се налази у парку природе.
Добитници Захвалнице су још Удружење „Сунчев зрак“ из Ражња које ове године слави деценију свог постојања и деловања на територији општине Ражањ, помажући несебично старим лицима и лицима која нису у стању да живе у својим домовима без редовне помоћи и неге. Затим млекара „Еко-млек“ д.о.о. Каоник за допринос путем донација у организацији појединих манифестација, као и доприносу на очувању лепих обичаја и традиционалних вредности ражањског краја. Признање у име ражањског удружења примила је геронто домаћица Драгица Јовановић, а каоничког привредног друштва власник Перица Јанковић. Похвалу, али и новчану награду добили су ђаци генерације Анастасија Миловановић из ОШ „Иван Вушовић“ Ражањ и Михајло Марковић из ОШ „Вук Караџић“ Витошевац.
У име Националног ансамбла народних игара и песама „Коло” из Београда признање је преузео Владан Животић, заменик директора, који је казао да је у Ражњу наступао и као играч и да се увек радује када долази у овакве средине.
Ове године Плакета Скупштине општине Ражањ додељена је Министарству за бригу о селу Републике Србије. У образложењу стоји да је ово Министарство финансирало санацију и опремање Дома културе у Подгорцу, набавку минибуса, као и организацију Михољских сусрета у селима Витошевац, Смиловац, Нови Брачин и ове године у селу Мађеру. Плакету је у име овог Министарства примила секретар Снежана Петровић.
Она је добијено признање окарактерисала као веома важну и срцу драгу награду, казавши да се у министарству труде да раде и пуно јој је срце када види резултате у срединама где делују. Петровић је похвалила и наступ вокалне солисткиње Радио телевизије Србије Катарине Богдановић и њен диван глас који се чуо кроз неколико нумера попут „Чије је оно девојче”, „Певат ћемо шта нам срце зна”, „Од огњених језика рођена” и „Марио ћеро мори”.
