Овогодишње Дане Тихомира Ђорђевића обогатило је и премијерно приказивање документарног филма о овом српском етнологу под називом „Живот народни” у продукцији алексиначког Центра за културу и уметност. Целокупан посао од писања сценарија, режије, снимања и монтаже је био дело запослених у овој установи. Идеја за снимање филма је потекла од Александра Никезића, руководиоца завичајног одељења, а сценарио и режија поверени су Ивану Матејевићу, док су снимање и монтажа филма били у рукама Марка Миладиновића.
У разговору за наш медиј Матејевић је објаснио циљ снимања и емитовања овог, на неки начин, видео-уџбеника о раду, животу и научној заоставштини академика др Тихомира Р. Ђорђевића.
‒ Пре свега циљ филма је везан и за циљ наших дана обележавања Тихомира Р. Ђорђевића, а то је да просто извучемо Тихомира из заборава, односно те скрајнутости коју он има везано за све оне људе који су значајни. То је била једна генерација интелектуалаца Србије која је заиста поставила научне основе српске науке и то је општи циљ. Друга ствар, прошле године се јавила идеја код Александра Никезића, колеге, да снимамо тај филм због тога што смо сваке године за прославу Дана Тихомира Р. Ђорђевића спремали неки сценски приказ – каже наш саговорник.
Филм траје око сат и по у покушају да сагледа целокупан живот научника и његова остварења, што није једноставно и састоји се од четири тематска дела. То га су били свесни и аутори који су радили овај документарац.
‒ Филм се састоји из четири дела, рађен је документарном техником. У првом делу је то његов живот, други део је нешто из његовог научног дела односно тумачење неких основних ствари и, пре свега, представљање Караџића, једног капиталног дела које је он покренуо. Затим, трећи део је део који обухвата прославе везане за Тихомира Р. Ђорђевића, а то су Дани Тихомира Р. Ђорђевића, прослава 1968. године која је била у Алексинцу и изложба посвећена 150 година од његовог рођења у Књажевцу и четврти део је један општи закључак о свему ономе што је учинио Тихомир Р. Ђорђевић, а толико много је учинио да смо му ми стварно захвални за то ‒ завршава Матејевић.
У сваком случају израдом овог документарца алексиначки Центар за културу и уметност је показао да ни видео продукција за њих није немогућа мисија.