Климатске промене, диспаритет цена, демографско урушавање села су само неке од појава које све више наше пољопривреднике доводе у дилему да ли да наставе са производњом у досадашњем обиму. Цене су увек актуелне, ономе ко продаје је мала, а ко купује висока. Поред тога и суша куца на велика врата, без обзира што последњих дана има одређених падавина.
Наставник у пензији Радивоје Панић Рајче из Горњег Љубеша са својим наследницима већ дуго година се бави сточарством. У објекту за 20 музара, тренутно има 13 грла и озбиљно размишља да напусти млекарство.
За храну каже Панић, мада са неких парцела неће моћи ни силажу да уради, ће се некако снаћи. Има залихе од прошле године, а нешто ће и да докупи. Али са ценом млека никако није задовољан, мада каже да су откупљивачи коректни, на време и уредно исплаћују по скоро најповољнијој тржишној вредности.
− Ја сам предложио деци да распродам краве. Млеко је слабо, 50 динара литар млека у откупу, а 100 динара је сурутка у продавници, па где то има? Ја сад дам 10 литара млеко за 500 динара, и од тога кад се посири, 4 или 5 литара је сурутка, значи то су 500 динара, јел тако? Значи, ја сам дао млеко за џабе. Сад се сурутка продаје 100 динара. И шта радимо ми? Ништа. Млеко 50 динара, а негде је мање и од тога. Ја дајем на 50, а има и мање, а и мало више негде, не могу да кажем да нема − појашњава наш саговорник.
Панића смо срели у граду и након кратког разговора он је наставио својим путем са својим дилемама. Али, у дилеми смо остали и ми. Да ли ће и млекарство, као неке друге пољопривредне гране, доживети судбину да у будућности пијемо више увозно, него домаће млеко. Што је сада случај са неким воћем и поврћем, па чак и поједином врстом меса.