Православни верници у Србији данас обележавају Бадњи дан традиционалним уношењем и паљењем бадњака, литургијама у храмовима и породичним окупљањем за посном трпезом пред један од најрадоснијих хришћанских празника Божић, којим се прославља рођење Исуса Христа.
Бадњи дан започиње рано и траје до касно. Ујутру, пре изласка сунца, домаћин одлази у шуму по бадњак, који се тек са првим мраком уноси у кућу. Уз дрво се дарује и жито да би наредна година била плодна. Обавезно је и уношење сламе, а на тај начин се приноси жртва духу Христа који је рођен на слами.
Срби Божић обележавају од памтивека, а бадњаком, односно божићним дрветом, у кућу се уносе срећа, здравље и напредак.
На Бадње вече се не спава, већ бди и очекује свечани тренутак рођења Христовог. Бадња ноћ је ноћ мира и ишчекивања радости.
По обичајном календару, данас се ништа не износи из куће.
Ко се током године са неким завадио, на Бадњи дан треба да се помири, како би Христов рођендан провео у миру и љубави. То је и подсећање да је опраштање дар божији и једна од најтежих хришћанских врлина.