Проблем фалсификованог меда на нашем тржишту је присутан већ дуже време. Колике су размере лажног меда у нашим трговинама показује и анализа из краја 2023. године када је од 25 узетих узорака анализом у панчевачкој лабораторији „Ана Лаб“ утврђено да је њих 22 неисправно, односо 88 одсто анализираних производа.
Према писању медија лабораторија „Ана Лаб” специјализована је за испитивање аутентичности разних производа, а запослени су успели да усаврше савремене методе за изотопске анализе. Још 2009. године овде су указивали на преваре у производњи вина, а сад имају 12 развијених апликација за детекцију фалсификата хране и пића. Она је једина акредитована у Европи таква лабораторија, а сличном методом се тренутно ради у Естонији и Аустрији.
Неки пчелари из Европе, по наводима у нашим медијима, су затражили услуге ове наше лабораторије. То не чуди, јер према доступним подацима и европско тржиште је преплављено лажним медом, тако успешно фалсификованим да је превару тешко открити обичним анализама.
Један од сталних бораца против превараната у овој производњи је Савез пчеларских организација Србије на чијем је челу наш суграђанин др Родољуб Живадиновић. Из овог пчеларског удружења стижу и упозорења да се у нашој земљи спрема увоз наводног меда по цени од 1,3 евра, који се трговинама нуди по 380 динара за теглу од 900 грама, што указује на оправдане сумње да се ради о сурогату.
Борба против фалсификованог меда уопште није једноставна и лака. Председник Савеза пчеларских организација Србије (СПОС) Родољуб Живадиновић изјавио је 29. марта да је Управа за ветерину Министарства пољопривреде пре више од месец дана престала да анализира квалитет и безбедност меда и оценио да неко из те институције „кочи“. У интервјуу за агенцију „Бета” Живадиновић је позвао надлежне да открију о чему се ради.
Живадиновић је тада и рекао да је узето само 11 узорака меда из три продавнице, а очекивало се 150 до 200. Рекао је да, иако је прошло више од месец дана, још нису поднети извештаји о раду на томе мада је то прописано закључком Владе Републике Србије.
У том интервјуу агенцији „Бета“ Живадиновић је рекао да је СПОС у четвртак, 27. марта, послао допис надлежним органима, премијеру и председнику Србије са захтевима међу којима је редовна контрола тржишта и коришћење референтних метода, и да ускоро очекује разговор са председником Александром Вучићем.
Већ петог априла објављена је информација да је опљачкана лабораторија „Ана лаб“ и изнета кључна опрема високе вредности. Тек осмог априла на сајту удружења СПОС објављена је информација да су инспектори за привредни криминал започели процедуру решавања тешке крађе у лабораторији „Ана лаб”. Данас 10. априла врло узнемирујућа вест на истом сајту да је председник СПОС др Раодољуб Живадиновић јуче поподне затражио полицијску заштиту од Министарства унутрашњих послова Републике Србије. Још и стоји: „МУП-у је предат допис са свим расположивим информацијама о догађањима везаним за фалсификовање меда до којих је СПОС дошао. Адвокатска канцеларија СПОС ће ових дана предати тужилаштву одговарајуће пријаве против осумњичених за тешка кривична дела у области нелегалног промета меда.”
По нашим сазнањима под заштитом полиције председник пчеларске организације је био и раније када је такође добио претње од оних којима смета борба против пласирања лажног меда на нашем тржишту. Очито да код пчелара постоји развијена свест о неопходности заштите својих, али и наших интереса. Продајом лажног јефтиног меда гаси се пчеларство као грана, а ми купујемо и једемо нешто што личи на мед. Да ли је то штетно нека кажу стручњаци, а да није корисно сваком разумном је јасно да није. Осим за оне који згрћу профит на овакав начин. А шта ми радимо, вероватно ћутимо и купујемо, чим таквих производа има на тржишту.
На потезу је држава, да покаже колико је јака и колико је спремна да открије и санкционише овакве радње. Констатација да тога има све више у Европи није оправдање. Јер Србији треба здрав народ, а ми имамо предуслове да се у Србији једе здрава и претежно домаћа храна, јер смо донекле у пољопривреди самоодрживи, односно способни да прехранимо становништво без великог увоза. Барем већина нас тако мисли. Ако погрешну слику имамо, нека нам се то каже.