На обележавању 218. годишњице Битке на Делиграду одржане данас у овом алексиначком селу државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић је имао запажено обраћање присутнима говорећи не само о значају ослободилачких ратова, већ и о борби у савременим токовима за очување државног и националног интегритета.
Овај државни секретар истакао је да Делиград никада није пао и да је он капија Централне Србије, на десној обали Јужне Мораве који је увек био симбол слободе, борбе овог народа за крст часни и слободу златну. Антић је казао да Делиград није пао ни 1806. под Ибрахим пашом скадарским, није пао ни 1813, ни 1876, нити до Берлинског конгреса, а ни 1912/13, ни у периоду од 1914. до 1918. године.
‒ Зато ово место, овај народ имају пуну симболику нечега што смо вековима сањали на овим просторима опијени косовским митом, витештвом и јунаштвом наших средњевековних владара, краљева и цара Душана, нашом духовношћу која се налази у манастирима широм старе Србије на простору Балкана, нашим светосављем Српске православне цркве. И дошли смо до те коначне идеје да српски народ у 20. веку у великим борбама и у Првом светском рату и у Другом светском рату дочека слободу. Слободу смо донели ми сами себи. Ми као многострадални народ, ми смо дали огромне милионске жртве широм Балкана и широм Европе. Ми смо дали две аутохтоне династије, изнедрили их из народа, које су биле на челу ове државе. То ни један народ, сем Срба, на овом свету није дао. И то је можда наша ознака, наша стигма којом нас други доживљавају. Да смо посебни, да смо небески, што ми у ствари и јесмо ‒ појаснио је своје излагање говорник.
Антић је обраћајући се присутнима са драга браћо и сестре, истакао да живимо данас у времену када симболика бојева и на Мишару и на Делиграду и на Иванковцу и свега онога што су радили Карађорђе и Милош у стварању модерне и савремене Србије има другачију поруку. Он је поручио да морамо да научимо да живимо у другачијим условима које велике силе и свет режирају.
‒ Да научимо да битке и бојеве водимо за неким другим столом и на другом пољу, на зеленом пољу, да дипломатијом и мудрошћу, државничком енергијом и снагом којом то управо ради државно руководство Србије на челу са председником републике и председником владе и Владом Србије победимо тамо где смо некада раније много често губили.
Позивајући се на речи једног нашег великог војсковође војводе Живојина Мишића да не постоји бој, битка и рат који србијански сељак не може да добије и мир који политичар не може да изгуби, Антић је поручио:
‒ Ми зато сада желимо да променимо ту причу, желимо да и на политичком пољу, и на дипломатском пољу победимо све оне који нам данас раде о глави и који руше интегритет и суверенитет Републике Србије. Само јака, снажна, моћна, економски препорођена и војно способна и спремна Србија моћи ће да се достојно одужи и поклони сенима делиградских јунака.
Државни секретар Зоран Антић је на крају казао да је обавеза свих нас који смо учествовали у некадашњим сукобима на просторима Југославије да новим генерацијама пренесемо, да је Србин и српскога рода онај који се одазове на позив отаџбине, обуче војничку униформу и са посебном чашћу служи својој држави и свом народу.
‒ То је обавеза нас и мушкараца, али обавеза и девојака. Ако то могу да раде у Израелу, моћи ће то да ради и овде у Србији. Нико нам други неће бранити државу и наш народ, до нас самих. Немојте то од никога очекивати ‒ казао је на крају овог инспиративног обраћања.