Kako se pravilno akcentuju Bobovište, Glogovica, Drenovac i sva ostala naselja na teritoriji opštine Aleksinac, kako se nazivaju stanovnici 70 aleksinačkih sela i dva gradska naselja, da li je pravilno na Brđanki ili na Brđanci, samo su neka od pitanja na koje odgovor daje Aleksinački jezički poučnik koji će se uskoro naći pred čitalačkom publikom. Ovo delo razrešava i najčešće jezičke nedoumice koje stvara mešanje standardnog jezika i ovdašnjeg dijalekta. Kolika je važnost ovog dela govori i činjenica da su se na koricama knjige kao autori našli lingvista prof. dr Nedeljko Bogdanović, akcentolog prof. dr Aleksadra Lončar Raičević i profesorka Maja Radoman Cvetićanina, a recenziju je potpisao prof. dr Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju jezika, koji je na ovoj funkciji zamenio akademika Ivana Klajna.
U današnje vreme kada je nizak nivo jezičke kulture, a jezička zapuštenost sve primetnija, posebno u sredstvima javnog informisanja, i kada se država malo brine za očuvanje srpskog jezika, sve oči uprte su u struku. Zato je i važno, napominje Tanasić, postojanje ovakvih jezičkih poučnika namenjenih edukaciji lokalnog stanovništva. 
‒ Ne može se zanemariti da mnogi ljudi žele da poznaju standardni srpski jezik i da se pravilno i lepo izražavaju. Iz iskustva znam da takvih ljudi ima i u većim i u manjim kulturnim sredinama, i u Nišu i u Aleksincu. Čak bih se usudio tvrditi da je takva želja veća kod onog dela građana koji potiču iz krajeva čija govorna zona ne pripada govorima koji su ušli u osnovicu srpskog književnog jezika – smatra Tanasić.
Oni kojima je izučavanje i standardizacija srpskog jezika struka, ističu pak da njihova moć i nije prevelika ako se država oglušava na njihove predloge.
‒ Razloga za takvo stanje ima više, ako bismo hteli da ih pobrojimo morali bismo poći od nedovoljnog broja časova srpskog jezika u osnovnoj i srednjoj školi do njegovog potpunog izostavljanja na fakultetima, osim tamo gde se studira srpski jezik. To je značajna tema o kojoj se javno govori mada to više ne dopire do ušiju onih koji su odgovorni za naš školski sistem, to jest države – napominje trenutno jedan od najkvalifikovanijih lingvista u Srbiji.
Veliki problem, po rečima profesora Tanasića, nalazimo u činjenici da su retke informativne kuće koje danas neguju uzoran standardni jezik. Usled gušenja lektorske službe u informativnim kućama, jezik većine sredstava informisanja ne može biti uzor za učenje pravilnog i lepog izražavanja, smatra Tanasić. Po njegovim rečima, danas medij može registrovati bilo ko, pa neretko u medijima nailazimo na primere lošeg jezika.
Naspram normiranog postoji jezik ljudi i oni će, po rečima profesora Nedeljka Bogdanovića, govoriti kako misle i kako hoće, usled prisustva demokratije i u jeziku, ali postoje i oni nivoi kod kojih je upotreba književnog jezika neizbežna.
Međutim, to ne znači da se treba odreći dijalekata, jer upravo njihova raznovrsnost čini bogatsvo jednog jezika, napominje akcentolog Aleksandra Lončar.
‒ Naravno da moramo govoriti standardnim jezikom, ali isto tako treba negovati dijalekat. Do 15. veka smo svi isto govorili, a taj govor je bio najpribližniji kosovsko-resavskom govoru Kruševca, dakle kao današnji Kruševljani. I od 15. veka su se desile izvesne jezičke promene i pomeranja u smeru da su se akcenti sa starog mesta prebacili za jedan slog unapred, a ta pojava nije zahvatila stare dijalekte – rekla je profesorka Lončar.
Da u aleksinačkoj javnosti ima interesovanja za delo koje je tek u pripremi, a nadamo se uskoro i u štampi, potvrdila je velika posećenost tribine povodom predstavljanja Aleksinačkog jezičkog poučnika, koja je održana sinoć u Domu kulture. Veče je upotpunila i gluma nekoliko đaka Aleksinačke gimnazije koji su prisutne podsetili na stari, Moravski jezik.
