Друштво пчелара Алексинац је у оквиру свог образовног циклуса под називом „Алексиначки пчеларски форум“ синоћ у Дому омладине организовало стручно предавање пчелара Миодрага Петровића из Крагујевца који је говорио о Ренсоновој методи пчеларења као одговор на губитке пчела и климатске промене.
Петровић у изјави за наш медиј каже да је пчеларство увек било ниско профитабилно, високоризично занимање. Он је изразио страх да пчеларење више није занимање, да је то хоби, а све више прелази у дијагнозу, јер се тиме баве само људи који су фанатици. Они људи, по мишљењу нашег саговорника, који су мислили да могу од тога да живе, од тога да остваре приходе, једноставно се повлаче из пчеларства, јер је евидентно да последњих неколико година ова грана иде само низбрдо.
– А онда је прошла зима ударила ексер у мртвачки ковчег, што се тиче пчеларства. Губици никад већи, проблеми никад већи, никад слабија друштва, а ове године смо имали још шлаг на торти, измрзо багрем. Багрем је главна паша код нас која нам омогућује релативно пристојне приходе. Измрзо багрем и ми ове године смо танки да тањи не можемо да будемо. Постоји начин да се то спречи, а то је, ја то кажем, ”шталско пчеларењеˮ. Не можемо више да се ослонимо на нормално пчеларење, да пустимо пчеле, да оне имају своју пашу, да они иду само на пашу ‒ описује тренутну ситуацију овај пчеларски стручњак.
Петровић образлажући своју теорију каже да је затрована природа, да се на огромним пољима у монокултури гаји само једна биљка, ту су и климатске промене које се огледају и у касним пролећним мразевима. Наш саговорник објашњава шта је највећи недостатак пчеларења у наведеним условима.
– Ми пчелама надокнадимо недостатак нектара, додамо сируп у оним кризним временима и очувамо их. Али постоје недостатак беланчевина, недостатак протеина, недостатак полена који им све то даје. Без полена нема развоја пчелињих друштава. Нема неге легла, нема ничега. Пчеле гладују, легла гладују, и уместо да пчела која се изведе из таквог легла да живи 42 дана, она живи 25 до 30 дана. Аутоматски нема развоја друштва и аутоматски нема ни прихода, ни било чега. Значи, мораћемо да у главама нешто променимо, да почнемо да додајемо пчелама у кризна времена протеинску храну – категоричан је овај Крагујевчанин.
Петровић је објаснио да шталско пчеларење значи да ће пчела и даље да живи у природи, и даље ће да буде на отвореном, али ћемо морати да је дохрањујемо у кризним временима, да премости оне недостатке и оне несташице те природне хране, да би могла да скупи мед кад буде паша. Нараво, техника пчеларења мора да буде таква, да се пчеле не хране за време паша, када то није ни потребно, већ да се хране у припремном периоду, и у кризним несташицама, кад дође до недостатка тих полена. Друго, према Петровићевим речима, полен, храњење беланчевинама, не утиче на квалитет меда. Беланчевине пчела не уноси у мед. Беланчевина искључиво храни пчелу директно.