Одборник Милош Вељковић из опозиционе Групе грађања „Буђење” био је један од најактивнијих критичара на рад локалне власти приликом разматрања докумената и одлука које су биле на дневном реду.
Вељковић каже да су подржали неке тачке које су биле добре за грађане Алексинца. Конкретно, то је везано за израду плана одбране од поплова за 2026. сматрајући да је тај план неопходан, али са друге стране, оно што се тиче буџета, извршења буџета, планираних средстава, како каже наш саговорник, свакако нису могли да подрже, јер постоји, по њему, низ проблема у нашој општини који се не решавају.
‒ Основни, први корак за решење тих проблема је да ми то решавање предвидимо кроз буџет, односно да одвојимо средства, да се неке улице поправе, или да се реши проблем водоснабдевања. На жалост, то све остаје празно слово на папиру. Оно чиме се ми бавимо, то су пројекти који врло брзо застаревају или се никад не реализују. Имамо низ пројеката који су усвојени од стране општинских органа, од стране ове Скупштине, који се ионако игноришу, једноставно стављају по страни. И оно што ми једноставно видимо, да ова општинска власт, односно Општинска управа, на челу са председником општине и са његовим тимом, нема визију развоја општине, нема визију решавања неких основних комуналних проблема, као што је превоз до одређених места, квалитетно водоснабдевање, и уопште једну ширу визију развоја наше општине ‒ оценио је у изјаву за наш медиј овај опозициони одборник у Скупштини општине Алексинац.
Вељковић још каже да су били спремни, његова опозициона група, да подражи многе пројекте и чак су и написмено подражали, али упитао се шта су добили тиме, одговоривши на то питање.
‒ Па, ми смо добили две камере које су плаћене 300.000 евра, или 35 милиона динара, наших пара и које су постављене, једна доле код „Грамера”, а једна на излазу из Алексинца, према Сокобањи. Да ли је то корисно општини? Са друге стране, потрошили смо милион динара за субвенцију бицикала. И шта се испоставило? Да већина грађана није ни знала за то, што је један велики проблем. Значи, проблем у комуникацији, у организовању, а то нису само проблеми које изазива Општинска управа, већ вођство које не види, једноставно, где ми треба и како треба да се развијемо ‒ констатовао је наш саговорник.