Пољопривредна производња постаје све захтевнија и компликованија, не само због продуктивности и рентабилности, већ и због очигледне промене климе. Често, у жељи да осетимо укус хране нашег детињства, трагамо за локалним производима на којима смо одрасли. Међутим, тај мирис паприке, парадајза и других пољопривредних производа ретко срећемо.
На Зеленој пијаци у Алексинцу, на тезги пуној поврћа из Алексиначког Поморавља, произвођач Данијела Живковић из Лужана више констатује, него што се жали на ове временске неприлике.
− Све је теже да се произведе. Клима се променила. Све се променило, тако да није више као некад. Сунце има посебно зрачење. Укус није више као некад. Нема ту сласт. Све је више као пластично, као да на силу сазрева. И парадајз, и паприка, и све, сви производи − каже наша саговорница.
Причу о промени климе покушавамо да ублажимо питањем колико су на укус утицале нове сорте и хибриди поврћа, прилагођени потребама за чврстоћом плода и његовом што дужем трајању, како би био транспортован до маркета и имао дужи рок продаје.
− Без обзира на семе, значи, нема везе семе. Ми се трудимо најбоље што можемо, али није то то више. Све зависи од климе која се променила тако да утиче на укус – остаје Данијела при својој тврдњи о климатским променама.
Ипак, док гледамо изложене плодове и упијамо њихове мирисе, стичемо утисак да, ипак, треба предност дати локалном производу и произвођачу. Данијелу питамо о разлици у квалитету алексиначког поврћа и оног које стиже из других повртарских крајева, па и из увоза.
− Искрено, не знам. Нисам пробала њихове производе. Могуће да су наши, ипак, бољи. Овде се мање користи та хемија и све остало − сматра наша саговорница.