Некада су сеоски домови културе били место окупљања народа ког је било знатно више у нашим насељима него што је то данас. Они су одавно изгубили такав значај, али ипак добро је када у селу има друштвених просторија где могу да се одвијају било какве активности. Нажалост, транзиције, санкције и остале недаће које су нас у протеклих деценија задесиле оставиле су трагове и на овакве објекте. Запуштени и полу разрушени домови које су наши преци градили са ентузијазмом, али и по директиви тадашње комунистичке власти, сада се тешком муком и са доста новца обнављају.
Један од обновљених објеката је пространи дом културе у селу Трњану, где су мештани и ученици ОШ „Стојан Живковић Столе” обележили 9. маја Дан установе. Председник општине Алексинац Далибор Радичевић, ког смо затекли на овом скупу, нам је казао да је дом културе у Трњану један од четрнаест, или петнаест домова који су или реконструисани, као што је то рађено овде, или новоизграђени у задњих пет-шест година. Он је и објаснио циљ обнове таквих објеката.
− Месне заједнице и села немају више простор за окупљање ни деце, ни омладине, ни старијих житеља, па на овај начин покушавамо да створимо услове да имају простора где могу да се окупе, да организују и неке своје културно-уметничке садржаје, као што су КУД-ови, као што су наступи школа, или дружење пензионера, дружење уопште омладинаца поготово у зимском периоду − прецизира наш саговорник.
Што се тиче самих радова на објекту у Трњану председник Радичевић каже да је задовољан урађеним, али и да има примедби које су већ и упућене самом извођачу и очекује се њихово брзо отклањање.
– У суштини јесам задовољан и како изгледа дом, а његова је намена баш тим мештанима, не само овде у Трњану него и у свим местима где смо и реконструисали домове, да они буду посећени и да буду пуни. У супротном смо бацили новац − поручио је на крају први човек алексиначке локалне самоуправе.
По ономе што смо могли приметити обилазећи Дом културе у Трњану он је за сада у функције, осим што су ту смештене одређене установе. Из његових просторија се чује коло и жагор младих који у више категорија вежбају народна кола. Топла препорука је да локална заједница и локална самоуправа направе одржив план очувања оваквог објекта који у појединим деловима делује репрезентативно.
