Одлука да се представа која је играна пре готово две деценије обнови и поново врати на репертоар, била је, показало се, исправна. А има ли боље потврде за то од реакција публике током и по завршетку представе „Ми чекамо бебу” коју је синоћ премијерно извео глумачки ансамбл Градског позоришта „Театар 91”.
„Театар 91” је публици још једном понудио веселу и разиграну представу лишену било каквих веза са актуелном политичком и економском стварношћу што је чини ванвременском. Вест да млади брачни пар чека бебу доводи до низа комичних ситуација јер је долазак принове више узнемирио фамилију и комшилук него саме родитеље. Али кад уместо бебе, добију близанце, са проблемима се суочавају супружници. Ипак, као и свака комедија и ова, има срећан крај. Инспирацију за овај комад Стеван Копривица је добио док је радио у позоришту „Душко Радовић” када је у једном тренутку више глумица остало у другом стању.
Представу је режирао Драгослав Ранђеловић који је 2001. приликом прве инсенације „Бебе” био помоћник редитељу Југу Радивојевићу.
‒ Пре две деценије било ми је теже јер сам још увек био неискусан, тек на почетку своје редитељске каријере, али опет и лакше, јер је уз мене био Југ. У сваком случају и тада и сада овај комад је изазов, јер се ради о проблематици која је свима блиска. Реч је о жанровски речено романтичној комедији за узраст од 7 до 77 година.
За ову поставку, Ранђеловић је ангажовао Нинушку Стојановић, Зорицу Стевановић, Срђана Стојадиновића, Бојана Цветковића, Слободанку Живковић, Бобана Тодоровића и глумце госте Јелену Томић и Марка Вучковића. На „даскама које живот значе” премијерно је наступила и наша суграђанка Марија Радић Димитријевић.
Исте улоге које су играли и пре 18 година, Зорица Стевановић и Срђан Стојадиновић одиграли су и у новој поставци.
‒ После само две пробе сетила сам се свега, с обзиром да је то била моја прва улога у каријери и то ми је толико остало упечатљиво. Мислим да ми зато није било тешко да ову улогу донесем и сада – каже Зорица Стевановић уз напомену да се ова и представа из 2001. године разликују по енергији.
Правећи паралелу између две представе, Срђан Стојадиновић каже да је лик хипохондра у новој поставци далеко зрелије одиграо, али да је и тада и сада постигнут исти циљ, да представа буде добра и да је публика прихвати.
Двоје гостујућих глумаца, Јелена Томић и Марко Вучковић такође су се опробали у овој представи, али у извођењу Крушевачког позоришта. И Јелена и Марко су у крушевачкој „Беби” играли потпуно другачије ликове. За разлику од алексиначке, крушевачка представа је како кажу, рађена из перспектива беба, да је тамо било све предимензионирано, да су костими били превелики и да су се служили другачијим глумачким средствима.
Прву репризу и поновни сусрет са бебама, „Театар 91” најављује за 26. март.