Немаром својих житеља алексиначка села, као и већина насеља у Србији, уместо оазе чистог ваздуха, све чешће постају средине у којима се виори дим од спаљеног отпада. Пале се стрњишта, дивље депоније, пластичне амбалаже, гуме и остале сувишне ствари из сеоских домаћинстава. Димни облаци могу се видети чак и у моравским насељима где постоји организовано прикупљање и одвожење смећа.
Неодговорно становништво паљањење отпада углавном обавља у касним поподневним сатима или пре најаве кише, што је најгори тренутак због високог атмосферског притиска. Штетна гареж завршава на околним пољима контаминирајући притом плодове спремне за убирање, а да се ради о озбиљном загађењу средине потврђају и стручњаци.
– Дим који настаје спаљивањем отпада на сметлиштима је једна од најопаснијих супстанци, односно продуката људског понашања и рада. Настаје материја која се зове диоксин и она је канцерогена, мутагена и отровна. Делује, зависно од тога колико је неко изложен, тренутно као отров, делује као канцероген – изазива у каснијој фази канцерогене болести, а и мутаген је – изазива генетске мутације на наредним генерацијама и потомству – каже Владимир Никодијевић, самостални стручни сарадник за екологију у Општинској управи у Алексинцу.
Упозорења стручне јавности о штетности паљења у пољу и дивљих депонија за сада као да никога не дотичу, а приметна је и пасивност грађана у тим селима, који радије затварају прозоре и повлаче се у своје куће него што би комшијама указале на штетне последице таквог понашања.
Један такав догађај ових дана забележили смо у једном подјастребачком селу.
Pa uvedite komunalnu policiju pa nece vise da pale.