Библиотека „Вук Караџић“ организовала је синоћ предавање посвећено великану српске етнологије и фолклористике и знаменитом Алексинчанину, Тихомиру Р. Ђорђевићу. Богат опус са близу 700 радова може се сагледати са више аспеката, али се предавач, докторка Данијела Поповић Николић, професорка на Департману за српску и компаративну књижевност Филозофског факултета у Нишу, определила за фолклористику.
– Када с у у питању етнологија и етнографија, Тихомир Ђорђевић је, може се рећи, ‘заорао прве бразде’ на разним пољима као што су народни живот, технолошки обичаји, народна историја, народни морал, песма и игра – рекла је др Данијела Поповић Николић и нагласила да је у свом раду примењивао искуства европске и светске фолклористике.
Реч фолклор се данас углавном везује за народну игру, за културно-уметничка друштва, иако је то вишезначна реч и означава народ, духовну и материјалну културу, веру, предање, и њу је у српски језик увео управо Тихомир Ђорђевић.
– Термин фолклор Ђорђевић је први пут употребио у часопису ‘Караџић’ 1900. године у програмском тексту ‘Српски фолклор’ којим је објединио различите области постојања народног живота у различитим формама – објаснила је Данијела Поповић Николић.
О утемељивачу наше науке о народу говорили су и директор библиотеке Војкан Поповић и руководилац Завичајног музеја Александар Никезић, који је уз подсећање на новопокренуту серију часописа „Караџић“ напоменуо да је Ђорђевић у свом истраживању користио универзалну методологију, односно упитник или анкету уз помоћ којих је прикупљао податке о одређеним обичајима у разним крајевима Србије али и читавог Балкана.
