Ни десет дана после невремена и бујичних поплава у туријском делу општине, последице настале на путној инфраструктури, приватној имовини и пољопривредним усевима нису у потпуности саниране. У алексиначкој локалној самоуправи кажу да чине све како би поправили путеве, водоводне мреже, али и да су штете велике, те да су и време и новац потребни да се све доведе у претходно стање.
‒ Сви скупа ћемо радити вероватно читавог лета на санацији те штете, сами грађани по својим двориштима, а ми на јавним површинама да некако све то вратимо у првобитно стање ‒ каже први човек алексиначке локалне самоуправе Ненад Станковић и додаје да се у санацији штете очекује и подршка Владе Републике Србије.
По његовим речима, ангажовањем општинских предузећа оспособљени су скоро сви локални путни правци, што се не односи само на асфалтне саобраћајнице, него и на сеоске улице које су руиниране огромним вододеринама. Остало је, каже, да се очисти једна саобраћајница у Чести на чему ће се, додаје, радити данас. Оспособљени су и сеоски водоводи, који су услед плављења били у прекиду, осим једног на чијој су санацији јуче радиле екипе алексиначког „Водовода и канализације”. Правовременом реаговању, сматра Станковић, допринело је, нажалост, дугогодишње искуство са плављењем реке Јужне Мораве.
‒ Критичне ноћи и критичног јутра 14. на 15. јун, када се још обиље воде сливало са побрежја Малог Јастрепца, државни пут Тешица-Вукања био је у прекиду. Наше машине су се прве појавиле, да под одређеним условима, мало ризичним јер је вода још увек текла преко саобраћајнице, оспособе тај државни пут за пролаз, барем, неке врсте возила. И општинско возило у коме сам био ја је, после прекида од више сати, било прво возило које је прошло ту деоницу у Врћеновици и онда смо се упутили у горња села, ка Вукањи.
Незадовољни мештани
Насупрот ставу првог човека општине житељи поплављених села углавном сматрају да им се не пружа адекватна и ефикасна помоћ.
‒ Та помоћ је у принципу више на речима, док овако у реалном животу се није толико одразило, више смо упућени на себе – каже Дејан Миладиновић сточар из Врћеновице, који је претрпео велике штете.
На негодовање грађана председник одговара да се поступа по приоритетима, те да је осигурање усева и приватне имовине најбољи начин заштите.
‒ Мишљења о томе на који начин је реаговала локална самоуправа могу бити различитим стварима мотивисана, најпре можда услед недовољне информисаности. Захваћено је доста широко подручје и грађани су претрпели велике штете због проласка воде кроз њихова дворишта. Та вода је носила читаве стене, камење, шодер, земљиште, дрвеће и понекад је немогуће да се наша механизација налази у сваком делу, у свакој кући и у сваком дворишту ‒ каже Станковић и додаје да људи немају навику да плате осигурање што је значајно мања инвестиција од оне коју улажу у производњу.
‒ Ми не користимо ту шансу да са релативно мало новца осигуравамо имовину с којом располажемо и сматрамо тај новац баченим, а онда када настане штета јавља се проблем да ли неко треба да надокнађује ту штету. Занимљиво је да наш Фонд за развој пољопривреде, ове и претходних година, ономе ко реши да осигура пољопривредну производњу суфинансира 50% тог осигурања. И заиста је несхватљиво да неко ко је уложио неколико хиљада евра у неку културу коју је засадио ове године није желео да уложи још сто евра да је осигура. Наравно ту су и мере заштите, то су противградне мреже које можемо да постављамо као заштиту од градобитних облака ‒ каже Станковић.
Огромна штета
Прве анализе показују да су локалне саобраћајнице и атарски путеви у подјастребачким селима од Вукање до Копривнице претрпели оштећење у вредности од 36 милиона динара, а још 16 милиона динара биће потребно да се поправе три моста на реци Турији и водопропусти у селу Копривници. По Станковићевим речима, због израде појединачних пројеката за сваки објекат и обезбеђивања новца, предстоји дужи период санације, а локална самоуправа се, како каже, са збирним подацима јавила Канцеларији за јавна улагања, задуженој за помоћ општинама које су претрпеле штету.
Иначе, недавне поплаве ниједног мештана нису оставиле на улици, тако да сем једног случаја привремене евакуације, нема трајно расељених.