Сећање на Дуку

Пратећи програм четврте вечери Фестивала ПИП био је посвећен његовом утемељивачу, Душану Дуки Јовановићу. Представљене су две књиге: „ДукаТи“ Виобрана Радисављевића и „Јеша Мушица“, драма коју је Дука Јовановић завршио два дана пре смрти.

„ДукаТи“ су збирка анегдота у којима је Дука био или главни лик или један од учесника бројних догађаја и непредвидљивих комичних  ситуација које је Радисављевић књижевно уобличио и дао им форму прича или доброг  предлошка за адаптацију на сцени. Радисављевић је био један од неколицине привилегованих  који су од самог Дуке  могли да слушају  догодовштине из његовог „Бермудског троугла“  Алексинац – Параћин – Крушевац, а потом добио и дозволу да их стави на папир. Захваљујући Дуки остале су забележене „згоде и незгоде“ других великана српског глумишта, као што су Бранислав Цига Јеринић, Михајло Мика Викторовић и Славко Симић.

„Јеша Мушица“, са поднасловом „Новинари у Српско-турском рату 1876“, је драма коју је Дука Јовановић посветио обележавању пет векова Алексинца и за коју је користио мотиве из романа „Сабља грофа Вронског“ Добрила Ненадића.

„Учешће и допринос ратних извештача у Првом српско-турком рату је огроман и до тада невиђен на овим просторима, а дела и Добрила Ненадића, и Дуке Јовановића у пуној мери доприносе дочаравању атмосфере тадашњег рата, слике социјалне ситуације у Србији и положаја и утицаја српског новинарства“, написао је у предговору професор Зоран Стевановић.

На представљању ових књига у издању Центра за културу и уметност говорили су аутор књиге „ДукаТи“ Виобран Радисављевић, уредник пратећег програма Фестивала ПИП, Миливоје Млађеновић и новинар „Агропреса“ Зоран Живковић.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

seventeen + ten =