Интересантна је и улога у боју на Горњем Адровцу Рудничке бригаде, којом је тада командовао капетан прве класе Радомир Путник, касније прослављени српски војвода.
– Према историјским подацима којим располажемо, највеће жртве поднела је Рудничка бригада, 23 борца су погинула, а неколико десетина их је нестало. Данас, када обележавамо овај догађај, наш народ погрешно мисли да одајемо почаст само пуковнику Рајевском, што је велика грешка. Ми одајемо почаст и свим српским војницима који су погинули на овим просторима и чије се страдање и даље наставило у борбама око Гредетина, на Кревету, на Великом Шиљиговцу, на Ђунису, све до завршетка овог рата – каже Зоран Стевановић, професор историје, и додаје да Путник и српски војници ништа нису могли да учине, јер је била огромна бројчана и техничка предност турских снага које су неколико пута биле бројније, а имале су предност и у артиљерији.
Стевановић подсећа и на писани извештај командујуће Рудничке бригаде у коме стоји да су се цеви српских пушака усијале од броја испаљених метака, једноставно биле су више неупотребљиве и због тога су Срби морали да се повуку на резервне положаје.
И док спомен-обележје Рајевском у Горњем Адровцу постоји, а од недавано и страдалим руским добровољцима, по многима постављено на простору где му место није – испред цркве, дотле су српски борци још увек без свог споменика. Али, Рудничани нису заборавили своје претке и на обележавању је било доста посетилаца из Горњег Милановца.