У полумрачном Дому омладине, уз сценографију од тикава, сламе, импровизованог огњишта и уз звучне ефекте, синоћ су се приповедале приче о нечастивим силама.
Професор др Недељко Богадановић изнео је занимљиве тезе о настанку и намерама вампира, које су настале на основу људског веровања.
‒ Има у литератури и о томе разуме се да је то код оних који нису лепо сахрањени, које је прескочила мачка, прелетела птица, али може бити да тај треба нешто да наплати. Овде у селу Мозгову сам сазнао да су се вампири појављивали после рата, каже баба ‘многе душице остале су неопеване’. Значи онај ко нема опело, он је кандидат за вампира.
Интересантно је и тумачење, које је изнео професор Богдановић, да нечастиви нису убице или да бар немају такву намеру.
‒ Занимљиво је да те нечастиве силе, како их зовемо, а има их много, не иду да уморе човека. Умарају, али не убијају. Може бити да он падне у воду па да се удави, али није намера нечастивих да човека убију.
Књижевница Виолета Јовић, на вечери уприличеној поводом „Дана Тихомира Ђорђевића”, испричала је занимљиве „страшне” приче из свог, сврљишког, краја које је слушала од старијих, и то аутентично, на дијалекту.
Публика, која је до последњег места испунила Дом омладине, пажљиво је слушала и приповедање Нишлије Бранислава Јанковића. Књижевник је на интересантан начин пренео своју причу, која је у неким моментима изазивала уздахе и неверицу. На приповедање о књижевниковом сусрету са нечастивим за време рата недалеко од Мердара, публика је различито реаговала. Неки су је доживели као плод фикције, али је било и оних који истинитост нису доводили у питање.
Вече посвећено нечастивим силама завршила је Тамара Ристић. Млада уметница показала је да комбиновање модерног и традиционалног у музици може бити добар спој. И публика, међу којом су углавном били млади људи, одлично је прихватила Тамарину комбинацију електронске и изворне музике. Уз „Кез” су заборавили на претходно испричане страшне приче, а утисак вечери је да је можда тај спој прошлости и садашњости једини начин да ову прву сачувамо од заборава.
