Неистражено подручје алексиначког краја у себи носи многе тајне. Ко је све обитавао на овом подручју, какви су се догађаји збијали у прошлости и које су легенде настале од збиље, питања су која стручњаке и љубитеље историје нагоне на стална истраживања и трагања за новим подацима. Познати алексиначки психијатар др Слободан Петровић, трагајући за својим родословом, започео је и своје истраживање историје града. Током дводеценијског рада сусрео се са мноштвом занимљивих и мање познатих података, као и материјалним доказима из далеке прошлости Алексинца и његове околине, а са нама је поделио оне који су га највише импресионирали.
Келти изнад Вакупа
Светилиште на брду Паничица поред равне шуме изнад села Вакупа сведочи да су на овом простору живели Скордисци, припадници античког келтског племена. Како објашњава др Петровић, овај камен, на коме су некада друиди вршили обреде, пречника је око двадесет метара, а сличан такав археолози су пронашли и у општини Велико Градиште на брду Рам, километар удаљеном од Дунава и познатог келтског бедема.
‒ Ту се налази жртвеник и постоји једна физички обрађена рупа у камену кроз коју води канал где постоје остаци гвожђа. С обзиром да камен у свом саставу не садржи овај метал, претпоставља се да он потиче из хемоглобина. Ту су, дакле, вероватно приношене људске или животињске жртве. Значи, изнад Вакупа су живели Келти – каже наш саговорник који је локалитет пронашао уз помоћ старих мештана Вакупа.
„Џиновско или џидовско гробље“, „Име по цару Византије?“, „Кнез спасао кнежевину“, „Цинцарски град“, „Лаза Лазаревић – кривац за епидемију“, „Пластични хирург из XIX века“
Више о томе прочитајте у новом броју АЛ новина