Једно је сигурно – ниједна представа редитеља Кокана Младеновића никог није оставила равнодушним. Младеновић је познат по динамичним представама и адаптацијама, кроз које не пропушта прилику да изнесе мноштво критика на рачун целокупног друштва, као и да укаже на бројне аномалије које у истом постоје.
Због своје спремности да у јавност изнесе своја неслагања са оним што владајућа елита чини, представе Кокана Младеновића често су биле непожељне у многим позориштима широм Србије. Веома често и у самој престоници. Након представа „Иза решетака” и „Доктор Нушић”, публика у Алексинцу је, у оквиру ПИП фестивала, ове године имала прилику да погледа још једну представу у Младеновићевој режији – Рубиште, у извођењу глумаца Шабачког позоришта. Занимљиво је и то да су све три поменуте представе награђиване од стране стручног жирија за најбоље представе на Фестивалу у Алексинцу.
Ваша представа је била најмрачнија на овом Фестивалу, чињеница је да нема нимало хумора, нимало комике, која је заправо била Ваша порука?
Ми живимо у земљи која је најмрачнија, па не видим да то некоме смета, зашто би сметало публици. Желели смо да се суочимо са реалношћу простора у коме живимо. Рубиште није само једна забит у Србији где се дешавају неке страшне ствари, где не функционише ниједан основни однос који би требало да чини људски живот, однос између супружника, родитеља и детета, момка и девојке. Врло брзо, кроз ту представу, кроз све те накарадности које видимо, схватимо да је Рубиште метафора, не само земље у којој ми живимо, него, нажалост, и света у коме живимо, у коме ти неки елементарни односи, који дају вертикалу људског живота, једноставно више не функционишу.
Још једна представа са Вашим препознатљивим редитељским рукописом. Чини се да публика, и стара и млада, од Вас очекује да увек будете директни и критични према неким друштвеним појавама. Како то коментаришете?
Ми смо пробали да направимо једну јако озбиљну представу. Мислим да у овим нашим крајевима постоји велика заблуда да представе треба да буду забавне, лаке, да засмеју народ у овим кризним временима, да позориште треба да буде атрактивно да би било добро и све те фразе. Не, публика, као што је показала и алексиначка, воли квалитетне представе, представе које не подваљују и које нису сценска лаж, него нека борба за уметничку истину. Ми се кроз Рубиште нисмо удварали никоме, пробали смо да ту жуч наше свакодневице пребацимо на сцену и посебно ме обрадовала, не само одлука жирија, него и алексиначке публике, која са много стила и много духовне елеганције успева да препозна оно што смо радили, да награди управо ову представу међу неким представама где има и много значајнијих глумачких имена и популарнијих наслова. И ја сам поносан да смо ми управо са таквом једном представом тријумфовали на овом Фестивалу.
Цео интервју прочитајте у АЛ новинама: https://alpress.rs/files/Al%20novine.pdf