За готово две деценије у позоришту Зорица Зока Стевановић остварила је 25 улога и освојила сијасет глумачких награда на разним фестивалима аматера, међу којима се издваја „Миливојев штап” у Пожаревцу за улогу Феме у „Покондиреној тикви” Алексиначког аматерског позоришта. Прва је добитница награде „Бата Марковић”, чију је доделу залила сузама на сцени од мешавине туге за покојним пријатељем и поноса што је добитник награде с његовим именом. Ипак, највећа награда је чињеница да је Зока омиљена не само код позоришне публике, већ и међу глумцима аматерима широм Србије.
Позитивна енергија. Осмех. Разумевање. Ненаметљива харизматичност на сцени и ван ње. То је Зока.
Талентована, харизматична, одговорна и вредна. Ове твоје особине биле су више него довољне за феноменалну глумачку каријеру, а ипак ниси упливала у професионалне воде. Зашто?
‒ Волим да глумим, волим позориште одавно, хтела сам и професионално да играм, али се није дало. Онда сам мислила да треба да глуми онај ко зна, а не онај ко има јачу везу. Мислим то и сада. Ипак, није ми жао, јер да ми је то посао не бих могла толико да уживам.
Цео интервју који је приредио Милош Паовић можете да прочитате у новом броју „Ал новине“.
Nekoliko puta sam imala priliku da uživam u predstavama u kojima glumi Zorica Stevanović. Zaista je glumica vredna pažnje.