Само неколико пари опанака у излогу обућарске радње у главној алексиначкој улици сведоче да се ова врста традиционалне српске обуће до недавно производила у овом крају. Пре скоро пола века, када је радња отворена, опанак је још био присутан као одевни предмет српских сељака, али ни тада као ни данас потражња на тржишту није била довољна да опанчару обезбеди пристојну зараду. Тада је алексиначки опанчар Велибор Милосављевић, који је занат изучио у ражањском селу Витошевцу, морао да прошири производњу, па је након обуке у оближњем Житковцу почео да се бави и класичним обућарским занатом.
Слабу потражњу за опанцима тако су допуњавали производњом разних врста папуча и балетанки од скаја које су биле актуелне у то време, али је опанак и даље био главни одевни предмет у старој алексиначкој радњи.
Прошле године, када се Велибор разболео, у Алексинцу није произведен ниједан опанак.
Цео текст можете прочитати у новом броју АЛ новина