Мало је локала у Алексинцу који могу да се диче вишедеценијским трајањем, да се похвале да су постали незаобилазни део живота овог малог града. Да наброје десетине или стотину познатих личности које су боравећи у овој средини посетиле баш њихов локал поред мноштва других. Међутим, када се за место заказивања састанака уместо јавне институције наведе име локала од преко пута, е онда знате да сте успели. Да сте оставили неизбрисив траг у једној средини.
Да вихор Другог светског рата може да изнедри локал који још увек ради, просто је неверица. Смутна времена почетком априлског рата натерала су капетана I класе Михајла Живковића да са супругом Маријом, бабицом из Ђевђелије, крене у свој завичај Смедеревску Паланку. На путу према Паланци, пут их је нанео у Алексинац где уз наговор пријатеља, посластичара Радета Динића, остају. Исте године, на Видовдан 1941. почиње са радом посластичарска радња Михајла Живковића под називом „Србија“. То име радња носи нешто више од годину дана, а рођењем Александра, сина Михајла и Марије, радња добија садашњи назив „Саша“, који са поносом носи већ осму деценију. Послератна времена нису била баш мирна за власнике овог локала, па су једно време срећу тражили на хрватском приморју, али су се средином шездесетих поново вратили у град на Моравици где су и направили своје прве предузетничке кораке.
Последњих 45 година, од 1972. радњу води Александар Живковић у чаршији познатији као Аца Пљачка, а занимљива је и анегдота како је Александар добио овај надимак.
Целу репортажу коју је написао Милан Влајић можете да прочитате у новом броју „Ал новина“.