Житковац, место у срцу моравске котлине, развијао се, растао од села до варошице, био је општина, срез и ко зна шта још у протеклих стотинак година. О том развоју може да посведочи један столетни локал који и даље неуморно ради.
Корзо, између два рата пиљара, након рата посластичарница, а сада кафе посластичарница, јесте се мењао како су прилике налагале, али је ипак задржао ону патину прошлих времена. Мењао се, као и само место, али је остала стара драж, као и стални гости који од детињства редовно посећују овај локал, некада због колача, а сада због „чашице” разговора.
У сећању старијих Житковчана постоје три основне тесно повезане ствари, огледало прошлих времена овог места. Биоскоп „Морава”, корзо главном улицом и посластичарница „Корзо”, једно без другог незамисливи пре неколико деценија. Корзо главном улицом је одшетао у сећање на летимична очијукања младића и девојака које су шетале под будним оком мајки, у биоскопу се одавно не приказују филмови са глумцима који су преко платна постајали јунаци босоногих малишана и чија филмска имена су појединци са поносом носили као надимак читавог живота. Остао је само Корзо, са својим посластицама које и дан данас наручују муштерије, навикле на квалитет и непромењене укусе свих ових година. Укусе који их враћају у период детињства, време њихових првих љубави, када су доводили своју децу на колаче, а неки сада доводе и своје унуке да и они барем на тренутак осете драж старих времена.
А како је настао „Корзо” и када, то није знао тачно да нам каже ни Ћирко Ристоски, бивши власник, који је одласком у пензију препустио посао ћерки Јелени и сину Петру да би они наставили традицију локала.
Цео текст о потомцима гостиварских посластичара прочитајте у АЛ новинама: