Церемонијал мајстор, временска спона, смрт, савест и алтер его чувеног сомборског сликара Милана Коњовића, све је то кроз један лик маестрално изнела на сцени глумица сомборског позоришта Ивана В. Јовановић, што је публика у Алексинцу поздравила овацијама, а жири VI Фестивала првоизведених представа наградом за најбољу женску улогу. Комад „Маестро”, инспирисан ликом и стваралаштвом истакнутог српског сликара XX века, био је један од шест такмичарских представа изведених на алексиначкој сцени, а млада глумица каже да је ово уједно и прва награда с обзиром да на овогодишњем Стеријином позорју, где је најпре био у конкуренцији, комади нису награђивани.
Ивани, пак, ово није прва награда. Првакиња драме Народног позоришта у Сомбору награђивана је на Фестивалу у Зрењанину, Ужицу, Вршцу, „Бориним Данима” у Врању, „Данима комедије” у Јагодини, „Стеријином позорју”… То су само неке од награда током Иванине двадесетогодишње професионалне каријере. Рођена је у Јагодини, Факултет драмских уметности завршила је у Новом Саду, а данас живи и ради у Сомбору. Непосредно пред свечану доделу награда у Алексинцу, у просторијама Дома омладине, искористили смо прилику да разговарамо са најбољом глумицом Фестивала ПИП. Почетак церемоније само што није почео, а она је, не гледајући у сат, смирено и кроз осмех одговарала на наша питања.
Конкуренција је била јака. Ту су биле Аница Добра, Мирјана Карановић и друга велика имена из глумачког света. Победити у таквој конкуренцији није нимало лако. Да ли сте очекивали ову награду?
Нисам очекивала. Трудила сам се да одиграмо представу најбоље што можемо. То је увек мени и глумачкој екипи мог позоришта задатак, да у датом тренутку одиграмо најбоље што можемо. Е сад даље је све у рукама жирија и публике. Али врло ми је драго што сам поново овде. Да, добре су представе биле у игри, тим пре сам баш задовољна наградом.
Ви сте, чини се, својом појавом и својом игром на неки начин носили ову представу и допринели да се она прими код публике на један топао и добар начин, што није било лако после неких представа које смо гледали, у режији Кокана Младеновића или где је аутор текста Душан Ковачевић.
Најпре бих се свима захвалила, пријем је био више него топао после представе и много сам срећна што овај мали град има једну фину, достојанствену, неговану позоришну публику, с обзиром да, немојте погрешно да ме схватите, нема професионално позориште. Мислим да део успеха моје улоге иде и писцу (Миливоју Млађеновићу, прим. аут), а пре свега редитељу (Милану Нешковићу, прим. аут). Зато што је редитељ просто замислио да сам ја тај тзв. Master of ceremonies, односно нека сила, неки надреални елемент који се ту догоди и буде симбол и живота и смрти. Тако да мислим да је редитељска замисао била да тај мој лик извуче у први план.
Цео интервју можете прочитати у новогодишњем броју „Новости југа”:
https://alpress.rs/files/NovostiJuga.pdf