Представа “Зато што те се плашим“, као део програма превенције вршњачког насиља, данас је одиграна и у алексиначком Дому културе за ученике старијих разреда основних школа и средњошколце. Циљ представе је да кроз игру троје глумаца (Милена Николић, Дејан Јајчанин и Марко Вучковић) млади схвате суштину насиља, да осете како се осећа онај ко је жртва, али и да саосете са насилником, који је некада и сам био жртва насиља.
Представа је подељена у три дела. Први је позоришни, у другом се успоставља интеракција ученика и психолога, а на крају глумци поново излазе на сцену да поједине делове одиграју по инструкцијама ученика. То је и прилика да проф. др Жарко Требјешанин, психолог, види како млади реагују на поједине сцене и како би неке конфликте решили.
Према мишљењу овог познатог српског психолога, многи греше када апострофирају само физичко насиље. Нека истраживања која су спроведена и у нашој земљи су показала да физичко насиље чини тек једну петину укупног насиља, али да је као најдрастичнији облик оно најзанимљивије медијима, поготову кад се деца потуку или када се деси радикални случај насиља.
-Насиља има недопустиво много у медијима. Кад погледате садржаје и структуру садржаја медија, пре свега у штампи, на првим странама је оно што продаје новине, а то је управо насиље. Поготову ови таблоиди, а сада су мање више све новине или жута или полужута штампа. Што има више крви, убистава, то се ставља на прву страну и то боље продаје новине. Кад погледате телевизију, филмове и интернет, и ту је пуно насиља. Ево, да вам само кажем један податак да деца до своје дванаесте године виде осам хиљада убистава, то је неки просек. Дакле, у медијима виде осам хиљада убистава, виде сто хиљада неких насилних сцена. И кад сваки дан практично видите, чујете или читате о насиљу, чак и о убиствима, једноставно се деси да изгубите свако осећање да је то недопустиво, да вам то постаје нешто сасвим нормално и да огуглате на насиље, а то је оно што нама не сме да се деси – рекао је Требјешанин.
Анализирајући представу, професор Требјешанин је напоменуо да су и девојчице постале насилне, али на један другачији начин. Оне користе мање видљиве облике насиља, односно вербално насиље на фејсбуку, инстаграму, тако што неког оклеветају, сплеткаре, а присутна је и социјална изолација управо преко тих друштвених мрежа.
-Насиље које је најчешће је вербално насиље, јер реч некада може да повреди много више него песница. Ударац оставља неке модрице које и прођу, али неке повреде на души остају много, много дуже и остављају озбиљније трагове – напоменуо је Жарко Требјешанин на данашњој представи, која организована на препоруку Савета за здравље општине Алексинац.