Многобројни апели надлежних органа и служби да се не пале жетвени остаци трава и друго суво биље на њивама многе наше суграђане уопште не дотичу. Чак и сазнање да је то дело за које могу бити изречене казне није их много уплашило. Широм наше општине могу да се виде последице паљења. Осим што се нарушава структура земљишта и угрожава екологија, штете се наносе и животињском и биљном свету, нарочито дивљачима.
Одређени број пољопривредника који су летос ђубрили своје њиве стајњаком неће имати много користи.
– Мени лично нанете су штете на парцелама којe сам ђубрио стајским ђубривом, све је то изгорело и не само мени, него већини произвођача који се баве ратарском производњом. Дирeктно су нанете штете усевима необраног кукурузa. Мени је изгорело 30-ак ари, а другим људима и веће површине – каже један од најбољих алексиначких пољопривредника, Срба Трифуновић из Лужана, уз апел да се људи уздржавају од паљења остатака у њивама јер тако уништавају и хумус у земљишту.
Трифуновић каже да су велики проблеми и дивље депоније које се често пале, а ватра са њих рашири се на околна поља.
Код нас су све депоније изгореле и већином су сви ти пожари потекли са дивљих депонија. Полиција би требало да контролише и рад сакупљача секундарних сировина јер и они пале депоније, сакупљају метале и после их предају отпадима, каже наш саговорник уз напомену да је у његовом селу решен проблем кућног смећа пошто постоји организовано прикупљање ђубрета, али да се на дивљим депонијама избацује намештај који у себи садржи металне делове.
Овај пољопривредник каже да је често у пољу и да види да се у свим атарима свакодневно пали ватра, а да ватрогасци, што је и разумљиво, не могу да стигну да свуда одреагују и угасе те мале пожаре. Очито да апели и најава појачаних контрола не дају резултате, а да ли се уопште може стати на пут овој лошој навици за сада је питање које остаје без одговора.