Алексиначки рудари и данашњи Дан рудара дочекују без свог рудника. Наиме, угаљ се у овом крају не копа од далеке 1989. године када се догодила последња погибија камарата у јами Морава алексиначког угљенокопа. Од тог датума Алексинчани угаљ копају у рудницима широм Србије.
Према речима техничког директора Стојана Јоцића, око 240 рудара изводи радове у шест српских рудника, а иначе радна једница у Алексинцу упошљава 320 радника.
Да ли ће за алексиначко рударство доћи бољи дани за сада се не може са сигурношћу дати одговор. Добра је ствар што ће, одмах након празника почети радови на површинском копу Дубрава север.
‒ Кад се скине раскивка видеће се шта је са угљем, колика је моћност, односно какви су услови за експлоатацију ‒ објашњава Јоцић.
У самосталном синдикату кажу да положај рудара никада није био гори, а у још тежој ситуацији су алексиначки камарати јер раде најтеже и најопасније послове у јамама широм Србије.
‒ Осим што стварамо сваке године по неколико инвалида, нажалост има и смртних случајева, ми смо са нашим положајем ударили дно, а видећемо да ли од овога има горе – поручује Љубиша Станојевић, који је са тридесетпетогодишњим радним искуством један од најстаријих рудара и додаје да су алексиначки рудари најгоре плаћени с обзиром на ризик којем су изложени као специјализована екипа.
И поред овако тешке ситуације у рударству међу младима има интересовања за посао у руднику, али у синдикату кажу да се, нажалост, мало њих задржи на том послу, већ гледају да га максимално злоупотребе и да уз што мањи рад добију зараду.