prof. Tomislav Bratić

„Музички мозаик” професора Братића

Великане класичне (озбиљне) музике углавном смо упознавали кроз основне биографске податке који обавезно садрже место рођења и смрти, детаље о завршеним школама, број написаних симфонија, опера, етида и других дела или кроз приказе њихових дела у стручним публикацијама.
Мало ко се бавио другом страном живота композитора, подацима који су у вези са настанком овог или оног дела, друштвеним околностима и окружењима у којима су живели.

Наш суграђанин, професор музике, Томислав Братић, који је у својој педагошкој каријери предавао и у Гимназији, Учитељској школи и Педагошкој академији, упустио се у трагање и прикупљање мало познатих података, анегдота и других цртица из живота светских великана и све то као „каменчић по каменчић” сместио у своју нову књигу „Музички мозаик” која је синоћ представљена у Дому омладине.

Један од разлога зашто сам се одлучио да објавим ову књигу је и моје искуство у раду са ученицима. Њих је увек интересовала та друга, мало мање позната страна живота композитора. Када смо рецимо, на часу обрађивали Баха, ја сам поред свих оних познатих чињеница навео и да се он двапут женио и да је имао двадесеторо деце. И када на неком од следећих часова прозовем неког ученика и испитујем га о Баху, он би прво рекао, то је онај што се двапут женио… ‒ објаснио је професор Братић и нагласио да је овом књигом, кроз изнете цртице и анегдоте о истинитим, или наводно истинитим догађајима, желео да велике музичке ствараоце прикаже у новом светлу.

Mešoviti hor Šumatovac
Према његовим речима, музичари су често знали да се кроз хумор, па и игру речи, нашале на свој или туђи рачун. Често су слободно и врло духовито говорили и критиковали друштвене прилике или оно што се дешавало у њиховом окружењу. Тако се у „Музичком мозаику” међу анегдотама о 130 композитора, нашло и неколико у вези са аутором „Севиљског берберина”,Ђоакина Росинија.

„Једном приликом Росини је у госте позвао своје пријатеље који су се такође бавили музиком. После вечере, разговарали су о музици и свирали своја нова дела. Усред тог разговора, Росини се сетио да је недавно од једног младог композитора добио његову тек написану симфонију. Сео је за клавир и почео да свира. Музика је била тешко подношљива, без икаквог реда и смисла. Неко од пријатеља шапне Росинију да је окренуо ноте наопако, но, Росини му одговори: Пробао сам да свирам и како је написано, звучало је још горе.” 

Поред светских композитора, професор Братић је у ову књигу уврстио и домаће ствараоце, Мокрањца, Стевана Христића, Јосифа Маринковића, Милана Ристића и Корнелија Станковића.
На представљању „Музичког мозаика” поред аутора, говорила је и један од рецензената, др Сузана Костић, професор Факултета уметности у Нишу и Синиша Голубовић из библиотеке „ Вук Караџић” која је и објавила књигу.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

13 + five =