pinter

Kako je Raša pinter nadmudrio i nadživeo dušmane

Zbog kralja ponižavan, a potom poštovan

Udara Raša bradvom po dugi, zaseca mehanički plemenito drvo, iz koga će uskoro bure za šljivovicu da nastane, ali misli su na drugoj strani. Istina, radi on svoj posao bez greške, uostalom, onoliku je burad, kace, čabrove, pa i bačve izdeljao i sastavio, uobličio u korisne sudove a da mu nijedan nije protekao. Nikada se do sada neko ne požali da je obruč popustio; mogao bi i zatvorenih očiju da teše. Toliko se saživeo s drvetom, ušao mu u dušu, zavoleo ga kao najrođeniji rod.

miodrag-tasic-001
Miodrag Tasić

Nešto ga pritiska – primećuje njegova Milka. Naslućuje i šta. Ne bi se Raša tek tako snuždio, oklembesio one svoje dugačke brkove, pocrneo u licu. Ponovo ga izazivaju “golosovrići i neradnici.” Ko bajagi “trudbenici” iz “Seljačke radne zadruge.” Raša im pogotovu trn u oku. Navalili na njega ko “kusa pseta.”

Ceo tekst Miodraga Tasića možete pročitati u novom broju “AL novina

Postavi odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

four − one =