Ivan Dimić

Иван Димић: Биће нас све мање, ако се нешто не промени

Био је на челу општине Алексинац, данас је, слободно можемо рећи, на челу опозиције. Један је од најактивнијих одборника на седницама локалног парламента, а често његово излагање за говорницом и критика власти доведу до међусобног препирања са актуелним председником општине, неретко и по личном основу. У интервјуу за АЛ новине указао је на оно што највише замера актуелној власти, али и како, са ове дистанце, односно опозиционог места, види свој пређашњи председнички мандат. Иван Димић, председник ОО ДСС-а, упозорио је и да нас је у општини све мање, а да ћемо можда, ми који остајемо, ускоро живети у „турској губернији”.

Као опозициони одборник имали сте много примедби на рад локалне власти. Шта највише замерате? 

Најважније је то како се троши буџет општине Алексинац, односно новац који се углавном убира од пореза и доприноса које грађани плаћају локалној самоуправи. Имамо већ неколико година заредом врло недомаћинско пословање. Ево, и у овој години, која је већ на измаку, не можемо да кажемо где су отишле паре грађана општине Алексинац, а буџет је био највећи у последњих десетак, петнаест година. Значи неких 11 милиона евра је потрошено, а да ми од тога готово ништа нисмо видели. Морамо да изузмемо улицу 7.јула, јер то је републичка саобраћајница, дакле Република је својим средствима реконструисала и асфалтирала. Једино што је у овој години урађено је улица председника општине, односно ни она није још завршена, али се на њој интезивно ради и о томе смо ми из опозиције говорили још кад је доношен буџет за 2017. Упозоравали смо да у буџету стоји само 150 милиона динара инвестиција, дакле 10% буџета, а од те суме 55 милиона је одвојено за улицу у којој живи председник општине. Буквално, трећина тог буџета је ишла само на један сокак. Питам се да ли је то улица са приоритетом број један у општини Алексинац. Извињавам се свим становницима Нове јастребачке што тако говорим, али имамо деценијама нерешене улице које су у процедури и које се никако не решавају. На пример, Улица Леле Поповић или популарни Бањски друм. То јесте републички пут, али нас Република чека већ годинама да решимо атмосферску канализацију и то се одлаже из године у годину. Затим, Горанска улица је почета још у мом мандату и никако да се заврши, сваке године је стављају у програм и бришу. Постоје неке много мање улице које су, такође, хитне за решавање, али се на њима ништа не ради, а да не говорим о селима. Добио сам критике од садашњег председника што смо у мом мандату узимали кредите за неке тамо локалне путеве, говорило се о путу од Белог брега ка Горњем Крупцу, Рсовцу и Преконозима. Он сматра да то није требало да се ради јер тамо има мало становника. Дакле, још једном су владајућа структура и председник показали да њих не интересује ништа осим њиховог уског комшилука. Планира се само по један, два пројекта и опет нећемо видети ништа од тих пара. То је, дакле, оно што је најважније.

Цео интервју прочитајте у новом броју АЛ новина: 

http://alpress.rs/files/Al%20novine.pdf

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

twenty + 9 =