Ivan Dimić

Ivan Dimić: Biće nas sve manje, ako se nešto ne promeni

Bio je na čelu opštine Aleksinac, danas je, slobodno možemo reći, na čelu opozicije. Jedan je od najaktivnijih odbornika na sednicama lokalnog parlamenta, a često njegovo izlaganje za govornicom i kritika vlasti dovedu do međusobnog prepiranja sa aktuelnim predsednikom opštine, neretko i po ličnom osnovu. U intervjuu za AL novine ukazao je na ono što najviše zamera aktuelnoj vlasti, ali i kako, sa ove distance, odnosno opozicionog mesta, vidi svoj pređašnji predsednički mandat. Ivan Dimić, predsednik OO DSS-a, upozorio je i da nas je u opštini sve manje, a da ćemo možda, mi koji ostajemo, uskoro živeti u „turskoj guberniji”.

Kao opozicioni odbornik imali ste mnogo primedbi na rad lokalne vlasti. Šta najviše zamerate? 

Najvažnije je to kako se troši budžet opštine Aleksinac, odnosno novac koji se uglavnom ubira od poreza i doprinosa koje građani plaćaju lokalnoj samoupravi. Imamo već nekoliko godina zaredom vrlo nedomaćinsko poslovanje. Evo, i u ovoj godini, koja je već na izmaku, ne možemo da kažemo gde su otišle pare građana opštine Aleksinac, a budžet je bio najveći u poslednjih desetak, petnaest godina. Znači nekih 11 miliona evra je potrošeno, a da mi od toga gotovo ništa nismo videli. Moramo da izuzmemo ulicu 7.jula, jer to je republička saobraćajnica, dakle Republika je svojim sredstvima rekonstruisala i asfaltirala. Jedino što je u ovoj godini urađeno je ulica predsednika opštine, odnosno ni ona nije još završena, ali se na njoj intezivno radi i o tome smo mi iz opozicije govorili još kad je donošen budžet za 2017. Upozoravali smo da u budžetu stoji samo 150 miliona dinara investicija, dakle 10% budžeta, a od te sume 55 miliona je odvojeno za ulicu u kojoj živi predsednik opštine. Bukvalno, trećina tog budžeta je išla samo na jedan sokak. Pitam se da li je to ulica sa prioritetom broj jedan u opštini Aleksinac. Izvinjavam se svim stanovnicima Nove jastrebačke što tako govorim, ali imamo decenijama nerešene ulice koje su u proceduri i koje se nikako ne rešavaju. Na primer, Ulica Lele Popović ili popularni Banjski drum. To jeste republički put, ali nas Republika čeka već godinama da rešimo atmosfersku kanalizaciju i to se odlaže iz godine u godinu. Zatim, Goranska ulica je početa još u mom mandatu i nikako da se završi, svake godine je stavljaju u program i brišu. Postoje neke mnogo manje ulice koje su, takođe, hitne za rešavanje, ali se na njima ništa ne radi, a da ne govorim o selima. Dobio sam kritike od sadašnjeg predsednika što smo u mom mandatu uzimali kredite za neke tamo lokalne puteve, govorilo se o putu od Belog brega ka Gornjem Krupcu, Rsovcu i Prekonozima. On smatra da to nije trebalo da se radi jer tamo ima malo stanovnika. Dakle, još jednom su vladajuća struktura i predsednik pokazali da njih ne interesuje ništa osim njihovog uskog komšiluka. Planira se samo po jedan, dva projekta i opet nećemo videti ništa od tih para. To je, dakle, ono što je najvažnije.

Ceo intervju pročitajte u novom broju AL novina: 

http://alpress.rs/files/Al%20novine.pdf

Ostavi odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

3 × 2 =