Алексиначки сточари који се баве производњом млека, као и њихове колеге у Србији, веома су незадовољни оним што се на тржишту дешава када је у питању откупна цена и однос откупљивача и креатора тржишне политике према овој грани.
Своју горчину, већу од напорног дневног рада, који некада износи и по 17 сати, у разговору за наш медиј исказао је и сточар Зоран Младеновић из Вукање, који међу тридесетак крупних грла гаји и 13 крава музара. Његов проблем није само ниска цена млека, већ и пад откупне цене јунади.
− Цена меса је пала, цена млека је пала, све друго је поскупело, тако да… Преживљавамо. Ја, рецимо, око 50 хиљада на месечном нивоу мање зарађујем последњих месеци, због пада цене млека. Литар млека је ту око 54 до 56 динара, зависи од количине, плус премија. Али ако имамо у виду да је све, све, али све поскупело, и да је рентабилност претходне цена пре смањења, значи, била доведена у питање, шта сада рећи. На граници смо опстанка, људи се даве, са 100 литра млека људи се даве, не могу да опстану − каже наш саговорник који дневно испоручује од 200 до 300 литара млека и живи искључиво од пољопривреде.
Младеновић део својих проблема види код откупљивача и њиховим махинација, које до сада, по његовом мишљењу, нису примењивали, а односе се на смањене цене скидања од 4,2 на 4 масне јединице.
− На целој линији то раде, не само мени. Онда, пре пар дана, радили анализе и кажу, на целој линији је млеко слабо, ево, све ти је добро, суве материје, све остало је добро, али масна јединица 3,77… Али не брини, нећемо ми да ти скинемо четворку. Мислим, стварно, хартија све трпи. На целој линији је тако, значи, припрема да се још скине цена млека, и не знам где ово води, стварно. Ја знам чиме храним моје краве, и то не може да буде тако. Исте краве, иста храна све исто, тако да је, мени све то смешно. Мислим, није у реду шта све доживљавамо и преживљавамо. Чисте махинације – објашњава овај Вукањац своје незадовољство.
Наш саговорник каже да има добру ветеринарску услугу и пун је хвале за њих, али сматра да су ветеринарске услуге драстично поскупеле.
− Људи не одређују цене, цене стижу из Ветеринарске коморе, али су екстремно велике. Рецимо, пала крава због калцијума, једна терапија шест хиљада динара. Није устала, следећи дан још једна терапија, то је 12 хиљада динара. Све се гомила, све поскупљује, а цена наших производа пада – износи Младеновић још један проблем који утиче на његово пословање.
На крају разговора застрашујућа је порука овог вредног човека: „Па нећемо још дуго овим послом да се бавимо ако овако наставе.”
Надамо се да је ово само изнет став изазван тренутним проблемима; у супротном, ако се он и оствари, није добро ни за произвођаче ни за потрошачи, а откупљивачи, вероватно ће преживети, јер они не деле подједнако ризике са сточарима. Када су успешни, добит је њихова, а када дође криза, ту је на овај или онај начим умањење цене млека. Зашто је то тако, дуга је прича која има и своју историјску позадину везану за власништво и трансформацију друштвеног капитала у приватани.
За сточаре је слаба утеха што се у јавности објашњава да је млекарство захватила систематска криза коју карактерише неконтролисани увоз млека, нагли пад откупних цена и појава ајфатоксина.