Прва званична железничка пруга у Краљевини Србији, на релацији Београд – Ниш, пуштена је у јавни саобраћај 15. септембра (3. септембра по старом календару) 1884. године. Изградња је почела 1881. године, а овај „гвоздени пут” повезао је престоницу са југом земље, омогућивши бржи привредни развој и повезивање са европском мрежом.
Градња je почела је 21. јуна 1881. године, када је кнез Милан Обреновић сребрним будаком обележио почетак радова. Изградња је била обавеза Србије према одлукама Берлинског конгреса из 1878. године. Први свечани воз кренуо је 1884. године, а тај датум се слави као Дан железничара Србије. Пруга је била нормалног колосека, а градња је била изазовна због терена и политичких противљења тог доба.
Прва пруга кроз алексиначки крај изграђена је 1884. године у склопу главне железничке магистрале Београд—Ниш. Иако је првобитно планирано да прође кроз сам град, пруга је због техничких проблема и политичких интрига изграђена на левој обали Јужне Мораве, па је железничка станица, која носи назив Алексинац, отворена у Житковцу.
Насловна фотографија: Железничка станица Алексинац у Житковцу (Илустрација – извор фотографије: Википедија).
