Црква Свете Тројице у Горњем Адровцу, на Велику суботу, након радова на спољном реновирању, била је светиња која је окупила око 200 верника на јутарњој литургији, молебану и освећењу васкршњих јаја и колача, као и на поноћној литији и Васкршњој литургији. Поменуте службе предводио је старешина овог храма свештеник Горан Митић.
На столу испред цркве Свете Тројице, у суботу пре подне, непосредно поред споменика пуковнику Рајевском могли су се видети примерци лепо украшених високо цилидричних слатких колача које Руси називају кулич и сирна пасха, колач од маладог сира у облику пирамиде који симболизује гроб, али и радост васкрсења. Без ових посластица је незамислива руска васкршња трпеза. Поменути колач се једе ујутру на Васкрс, али се месе раније и доносе на суботњу службу што је био случај овог пута у Горњем Адровцу.
У овом алексиначком селу традиционално су се у суботу ујутру и у поноћ према недељи окупили православни верници из руских заједница које живе у Алексинцу, Нишу и Београду. Њима су се придружили и поштоваоци српско-руског пријатељства као и заинтересовани верници из овог маленог села, али и околних места.
Васкрс у Русији, као и код нас, је породични празник, време за заједништво, даривање јаја и богату трпезу која означава крај поста. Зато не чуди што су се у порти горњоадровачке цркве могле у суботу видети целе породице са децом која нису крила своју празничну радост.
Црква Свете Тројице у Горњем Адровцу подигнута је на месту погибије руског добровољаца у Првом српско-турском рату 1876. године Николаја Николајевича Рајевског. Ова светиња је настала 1902. године захваљујући настојању јунакове мајке Ане Михајловне Рајевске која је тада покренила акцију, а завршена је градња 1903. године захваљујући приложеним средствима грофице Марије Рајевске, снахе и жене млађег брата Михаила. Цркву је градио Јосиф Колар из Ниша уз труд и надзор владике нишког Никанора Ружичића, како је и наведено на спомен плочи. Место за изградњу цркве, која се у народу назива и Руска, откупила је српска краљица Наталија. Црква у Горњем Адровцу као непократно културно добро има статус споменика културе.
Ове године обележава се 150 година од почетка ратова за ослобођење поробљених српских територија од Турске империје, односно Првог српско-турског рата 1876. године у коме је учествовало и више од четири хиљаде руских добровољаца. Како многи аутори истичу, симбол руског добровољачког духа и братске љубави ових двају словенских народа постао је пуковник руске војске Рајевски, који је те године 2. септембра погинуо у борбама код Горњег Адровца. Један број истраживача сматра да је пуковник Рајевски послужио чувеном писцу Толстоју да у „Ани Крењиној” створи лик грофа Вронског.
У сваком случају и ови васкршњи догађаји најављују једну јубиларну годину у којој ће још бити речи и догађаја посвећених обелажавању века и по од историјских догађаја у којима су Алексинац и околина били у центру пажње.