Стручно предавање „Вуна као природни материјал, некада, сада и увек”, у организацији Библиотеке „Вук Караџић” и Удружења грађана „Радиност” из Алексинца одржано је данас у просторијама овдашње библиотеке.
Предавач на ову тему био је Драган Панић из „Радионице ћилим” из Пирота, који се бави прерадом вуне и израдом правог пиротског ћилима и тепиха дуги низ година, тачније од 2005. године.
Како је Панић овом приликом изнео, ако имамо један одевни предмет израђен од вуне, значи имамо добар природни изолатор, тако да не даје телу да се хлади у току зиме, нити да се загрева у току лета. Што се тиче предмета који се користе као прекривачи, или просирке у простори, они су природни усивач најфиније прашине која се голим оком не види, а која је стално присутна око нас у простори, јер је вунена влакно, за разлика од синтетичких цевастог облика, и вуна сакупља ту најфинију прашину и таложи је изпод просирке.
Панић је овом приликом говорио и о технологији израде пиротског ћилима коа није мењана вековима.
‒ Једна од специфичности изреде пиротског ћилима је што је 100 посто од вуне. Значи и основа и потка је вунена. Вуна некада и вуна сада је иста, што се тиче нашег краје, још увек имамо ту врсту оваца праменке. За производњу ћилима не треба нам велика количина вуне, већ нам треба велики рад саме ткаље, јер један квадратни метар пиротског ћилима не сме да буде лакши од 1100 грама, нити тежи од 1400 грама, да је би био онако какав треба да буде ‒ појацнио је Панић и додао да је једино разлика у бојењу предива, јер се некад потка бојила искључиво биљним природним бојама, а сада користе индустријске боје.
Поред породице Панић, о ћилимима је говорио и Жељко Утвар, колекционар, а предавању су присуствовале чланице удружења жена са територије наше општине које се баве израдом предмета од вуне, као и представници МНРЛ Алексинац.
