Данас се прославља Видовдан, велики празник Српске православне цркве и значајан датум у српској историји, који се налази и у календару државних празника, али се празнује радно. Од краја 19. века овај дан се обележава у знак сећања на Кнеза Лазара и јунаке који су погинули у Косовском боју на Видовдан 1389. године. Сам назив потекао је, по једном веровању, од Светог Вида, мученика са Сицилије који је још као дечак стекао исцелитељску моћ, а по другом од бога Световида који се сматра и врховним божанством старе српске вере.
У неким крајевима Србије и данас постоје веровања и обичаји који се везују за Светог Вида, али је ипак у колективној свести овај датум урезан као сећање на Косовски бој.
‒ На Видовдан 1389. године српски кнез Лазар, са својом храбром војском, стао је на Косову Пољу на браник хришћанске Европе, и дао живот за одбрану хришћанске културе. У то време Срба је било колико и вас Енглеза. Данас их је десет пута мање. Где су? Изгинули бранећи Европу. Сада је време да Европа Србији врати тај дуг – говорио је Владика Николај Велимировић на видовданској беседи у Лондону 1916. године.
Поред битке на Газиместану, на овај датум одиграло се још значајних догађаја у српској историји. Кнежевина Србија и Кнежевина Црна Гора тог дана, 1876. године, прогласиле су рат Турској, а централне битке вођене су на простору данашње општине Алексинац.
На овај дан 1921. године донет је Устав који је по празнику назван Видовдански, а Србија је проглашена уставном, парламентарном монархијом на челу са Карађорђевићима.
На Видовдан 1914. Гаврило Принцип убио је аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда што је, у званичној историји, забележено као повод за Први светски рат. На исти дан, 1919, рат је окончан склапањем примирја са пораженом Немачком на Мировној конференцији у Версају.
У новијој српској историји Видовдан се памти и по изручењу некадашњег председника Савезне Републике Југосалвије Слободана Милошевића Хашком трибуналу 2001. године.
Видовдан се у обележава као тужан празник, а у црквама се обавља помен за све пострадале у ратовима.
Постоје и различити народни обичаји који се везују за овај датум. Један од њих је да девојке уочи Видовдана под јастук ставе видову траву, парче хлеба и мало соли, како би убрзо откриле будућег младожењу.