Uzdajmo se u sreću, ali ne izazivajmo đavola

Ono što bismo iskreno svakom poželeli je pre svega dobro zdravlje i da što pre oslabi i nestane virus. A dotle još jednom želimo, pošto smo na terenu i u dodiru sa lažnim i pravim informacijama, da vas pozovemo da se pridržavate preporuka nadležnih službi i organa jer je to u interesu svih nas, cele zajednice.

I kada nema virusa ima gužvi u ordinacijama. A zamislite kod masovne infekcije, koliki bi to bio napor i za ovako preopterećen zdravstveni sistem i za medicinsko osoblje. I oni su ljudi koji imaju svoje porodice. Nesumljivo da su oni spremni da odgovore izazovima, ali i tu postoje fizičke i ostale granice.

Ima jedna poučna anegdota. Jedno poštovano i pametno svešteno lice primetivši da njegov vozač prebrzo vozi, upozorio ga je da uspori. Vozač mu odgovori da se ne brine i da su oni u božijoj milost. Na to sveštenik poruči: „Jesmo mi u božjoj milosti, ali je volan u đavoljim rukama”.

Narovoučenije. Dužni smo da sve što je u našoj mogućnosti preduzmemo i da ne izazivamo trenutnog đavola zvanog korona virus. Jer ako se on otrgne kontroli biće loše po nas, one koje volimo i cele zajednice. Zato malo više samodiscipline, međusobnog poštovanja i uzajamne solidarnosti. Valjda ne treba da kupujemo zalihe pojedinih namirnica za narednih godinu dana.

Sačuvajmo se. Malo nas je ostalo na ovim prelepim prostorima, pa je bespotrebno inaćenje i lažna hrabrost. Dok ovo pišem, vidim da se neodgovorni pojedini stariji sugrađani bezbrižno šetaju glavnom ulicom, sa rukama na leđima, kao da namerno izazivaju đavola iz prethodne priče.

Ništa bolja nije situacija ni sa nešto mlađom i mladom populacijom. Ne poštuje se preporuka o samo neophodnom kretanju, o držanju prostornog odstojanja i slično. Zar neko treba silom da nas tera da se pridržavamo mera za koje stručnjaci smatraju da su neophodne, radi suzbijanja širenja virusa. Svi smo svesni da nas ni teoretski neće moći u potpunosti da zaobiđe ovaj virus, a ponašamo se u stilu „udri brigu na veselje” i taj virus je smrtonosan za nekog drugog, a ne baš za mene. Kao da nas sve nedaće kroz koje smo kao generacije koje žive na ovim prostorima prošli nisu naučile da samo jedna nepažnja i događaj mogu da sruše životne snove.

Zato pamet u glavu. Pre ili kasnije, biće neophodno da se ponašamo u skladu sa preporučenim merama. Što pre to shvatimo biće bolje za sve nas. Sudeći da nas je danas manje na ulici nego juče, možda je poruka ohrabrujuća.