Светски дан Рома, који се данас обележава, установљен је са циљем да се укаже на положај, права и изазове ромске заједнице. Овај датум обележава се од 1990. године, у знак сећања на Први светски конгрес Рома одржан од 7. до 11. априла 1971. године у близини Лондона, где су постављени темељи савременог ромског покрета.
Овај дан представља прилику да се истакне богата историја, култура и идентитет ромског народа, али и да се укаже на изазове са којима се и даље суочавају. Према последњем попису становништва, у Србији живи 131.936 Рома, иако процене указују да је њихов број знатно већи. На подручју општине Алексинац у последњем попису као припадник ромске заједнице изјаснило се 1605 особа, од којих су мушког пола 798, а 807 су женског. У граду живе 644 становника, док је на сеоском подручју 961 особа.
Када се говори о ромској популацији влада мишљење да би њихово веће учешће у систему образовања побољшало и њихов материјални и друштвени положај који није за похвалу. Иако је образовна структура Рома побољшана последњих година ти резултати су још увек далеко од жељених што указују и сами подаци. Према локалном акционом плану за унапређење родне равноправности у периоду од 2026. до 2030. године се констатује да изразито мали број ученика завршава четврти степен стручне спреме па је обухват ромске деце из насеља Солунска 1 и Солунска 2 у средњошколском образовању само 2,69 одсто.
У истом документу се још и каже да иако постоје напори да се побољша образовање Рома, потребно је много више улагати у решавање основних препрека, као што су сиромаштво, недовољна породична подршка, честе миграција, као и рани бракови. Нарочито се инсистира на подстицању укључивања, редовности похађања и школског успеха ромске деце на свим нивоима образовања. Овај документ је препознао да је у општини Алексинац изражен проблем неуписивања ромске деце у припремне школске установе, што наравно оставља последице кроз даље школовање.
Да има наде да се може унапредити образовање деце из ромске популације показују и информације које нам долазе из житковачке Основне школе „Вук Караџић”, која покрива подручје поменуте Солунске улице. У овој школи према речима директора Милана Динића, има 160 ученика из ромске заједнице, а четири асистента раде са њих 132 ван редовне наставе како би их подстакли и побољшали њихове шансе за бољи успех, а тиме и њихово даље школовање. По броју асистената из ромске популације житковачка школа је међу водећим образовним установама на овом нивоу у републици.
Наш саговорник истиче да је редовност похађања наставе знатно боља у односу на раније године, али да још увек има ромских породица које не препознају значај школовања деце у настојањима да се побољша друштвени и материјални положај њихових наследника. Иза позитивних резултата обично дођу одређени рад и активности, а како нам је казао директор Динић, у школи се труде уз помоћ родитеља и запослених, као и других донатора да за ученике из ромске заједнице обезбеде бесплатну одећу и уџбенике, али се не одричу ни могућности које пружају законски прописи о обавезном основном образовању.