Situacija sa virusom korona uticala je i na obeležavanje 6. avgusta, Dana rudara. Krizni štab koji zaseda na nivou cele kompanije JP PEU „Rembas” doneo je odluku da se ipak ne održava nikakva proslava danas i da ne bude nikakvog okupljanja radnika ni u jednom rudniku.
Što se tiče rudarenja u Aleksincu, na Aleksinačkom rudniku se već 31 godinu ne vrši eksploatacija uglja, već ovdašnji rudari izvode radove u drugim rudnicima.
– Rudnik Aleksinac ne vrši eksploataciju uglja kao što svi znamo već 31 godinu. Tako da Aleksinački rudnik trenutno posluje kao izvođačka firma. Mi izvodimo radove u tri rudnika, odnosno u četiri jame. U javnom preduzeću imamo angažovano oko 210 jamskih radnika, koji izvode radove u te četiri jame i izvode radove uglavnom na izradi rudarskih prostorija, a delimično i na preradi rudarskih prostorija. Mi imamo i dalje vrlo kvalitetnu radnu snagu što se tiče rudarske struke i trebalo bi da nastavimo sa obukom i sa održavanjem tog nivoa kvaliteta jer su ti ljudi to nasledili još od starih rudara koji su radili u samom rudniku Aleksinac. Takođe, imamo i našu radionicu koja je u pogonu Aleksinačkog rudnika, u njoj se vrši izrada čelične ograde za ugrađivanje u rudnicima u okviru javnog preduzeća, a ponekad i za neke eksterne svrhe. Tako da imamo te dve delatnosti kojima se trenutno bavimo – objašnjava Nemanja Denić, direktor RGP „Aleksinačkog rudnika”.
U reonu sela Subotinac, na površinskom kopu Dubrava, rađeno je probno otkopavanje uglja kako bi se utvrdili kvalitet i isplativost eksploatacije. Za sada još nema rezultata tih istraživanja.
– Otkopana je ta manja količina uglja kako bi se izvršila analiza, utvrdio kvalitet, odnosno hemijske karakteristike i energetske vrednosti. Ti svi parametri, sva dokumentacija predata je delu javnog preduzeća koje se time bavi, to je ‘Ugalj projekt’, i on sada priprema svu neophodnu dokumentaciju kako bi se utvrdilo da li ima uslova da se vrši eksploatacija na tom polju. Da li bi to bila površinska ili podzemna eksploatacija, odnosno da li uopšte ima uslova da se vrši dalje potkopavanje i otvaranje tog polja – objašnjava Denić.
Za sada ne stižu konkretni podaci, odnosno krajnji rezultati. Iz Aleksinačkog rudnika kažu da su stalno u kontaktu sa vrhom kompanije i očekuju da se iskristališu stavovi oko ovdašnje eksploatacije.
Davne 1883. godine Aleksinčanin Đorđe Dimitrijević, lekar u Beogradu i vlasnik Aleksinačke pivare Johan Apel zatražili su i dobili povlasticu zvanu „Kraljevac”, da na površini od 950 hektara mogu ispitivati i eksploatisati rudno blago. Prve tone uglja poslužile su kao pogonsko gorivo za pivaru, koja je 1884. godine preseljena iz Aleksinca u Niš.
Godine 1989, došlo je do velike nesreće kada je od trovanja ugljenmonoksidom (požar u svežoj vetrenoj struji) život izgubilo devedeset rudara. Tada je rudnik i zatvoren. Od 1990 godine Aleksinački rudnik nastavlja sa radom kao specijalizovani izvođač rudarskih radova u podzemnoj eksploataciji uglja.