У нашем комшилуку: Женска рука спашава један стари занат

Етнографски музеј у Београду, крајем октобра, је био место где се још једном говорило о црепуљарству у Рујишту. Тада је промовисана књига „Ражањско црепуљарство, израда црепуља у селу Рујиштеˮ, ауторке др Биљане Ђорђевић. То умеће презентовала је Данијела Петровић из овог места, која је занат научила од свог оца.

‒ Код нас су остала два мајстора. Мој тата и још један човек. Научила сам занат од тате. Тата више не ради то. У годинама је, па сам преузела на себе. Већ 7-8 година израђујем црепуље – каже ова вредна и агилна жена на чија је леђа сада пао терет очувања овог нематеријалног културног наслеђа Србије.

Иако годинама ради овај посао, наступ у таквој установи и пред таквим аудиторијумом је за Данијелу, као локалног носиоца наслеђа која је представила технику и знање у вези са овим старим занатом, био је прави изазов. Осим стручне јавности том представљању је присуствовала и делегација општине Ражањ, на челу са председником Добрицом Стојковићем.

‒ Годинама радим ово, али јесте мало необично. Није ово лак посао. Најлакше је направити црепуљу, али је теже спремити блато, па наилазе друге операције. Стругање, печење. Има још операција. Најлакше је ко уме да направи црепуљу. Након тога наилази тежи посао – објашњава Данијела.

Наша саговорница није само мајстор за црепуље већ и за јела која се спремају у таквој посуди. На менију су традиционална, али и она новијег датума.

‒ Имамо црепуље са рупом где печемо пите, хлеб, погачу. Имамо црепуље и без рупе. То су модерније црепуље овог времена. Пре су се израђивале црепуље само са рупом. Сада израђујемо и без рупе и ту можете да кувате и пуњене паприке, сарме, пасуљ. Сада смо мало модернизовали па крчкамо буткице са разним сосевима и гулаш ‒ објашњава ова мајсторица за црепуље.

Данијела је члан Женске пољопривредно-социјалне задруге „Ражањкеˮ у оквиру које израђује црепуље, и продаје путем интернета, а посећује и разне сајмове где промовише црепуљу и врхунска јела припремљена у овој традиционалној посуди.

Извор фотографија: Званична Фејсбук страница Етнографског музеја у Беогаду.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

3 + 3 =