Položaj žena u Srbiji i u našoj opštini je bila tema današnjeg okruglog stola „Rodna ravnopravnost i ekonomsko osnaživanje žena u Aleksincuˮ održanog u skupštinskoj sali. Izneti podaci nisu ohrabrujući, ali pošto je rodna ravnopravnost jedan dugotrajan proces postignuti rezultati nisu zanemarujući. Kako se čulo Srbija je institucionalno, poput zakona i donošenja strategija, uredila ovo pitanje.
Zorana Dimitrijević, stručni saradnik u Koordinacionom telu za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije je podsetila prisutne da je prošle godine usvojen krovni zakon koji je obavezujući za sve i da je značajan rad civilnog društva na terenu.
I dok su se društvo i država jasno opredelili za unapređenje rodne ravnopravnosti, ispitivanja na terenu daju dosta lošu sliku o položaju naših žena. Pozivajući se na urađena istraživanja aktivistkinjka za ženska prava, Biljana Maletić je zaključila da su žene najmanje ugrožene kada je u pitanju njihov politički položaj, a najviše kada je u pitanju raspolaganje novcem.
− Da bi žene u Srbiji, odnosno da bi mi, dostigle nivo ravnopravnosti koji u ovom trenutku imaju muškarci u proseku nam treba još 59 godina, ali ne u svim oblastima isto. Na primer u politici nam treba 2,5 ili 3 godine, za malo nam fali da dostignemo do 50 procenata žena u parlamentu. U sferi rada treba nam 59 godina, u sferi novca ili raspolaganja ekonomskim sredstvima treba nam 269 godina ‒ kaže ova aktivistkinja upozoravajući da smo na dnu Evrope u sferi para ili novca, raspolaganja ekonomske moći, i delimo poslednje mesto sa Albanijom.
Na loš položaj seoskih žena ukazala je Nevena Marčeta, projektni koordinator u Agenciji Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena.
‒ Istraživanje koje smo mi radili pre dve godine pokazalo je da su upravo žene na selu te koje su maksimalno angažovane na poslovima neplaćenog rada. One rade i brinu o domaćinstvu, o starijim ili o mlađim članovima domaćinstva i baš zbog te situacije one propuštaju priliku da zarade i izračunali smo da je ta prosečna zarada otprilike oko 500 evra, što nije mala suma ne samo za njih već i za celu zajednicu ‒ kaže Marčeta uz napomenu da je neosporno da žene na selu predstavljaju značajan potencijal za zajednicu.
Snežana Živadinović, direktorka Društva za razvoj kreativnosti iz Aleksinca je predstavila programe koje sprovodi ova organizacija u oblasti rodne ravnopravnosti i položaj žena na selu. Ona je upoznale prisutne sa postignutim rezultatima u ekonomskom osnaživanju žena, kroz projekte koje realizuje ovo društvo, koje slavi 25 godina svog rada. I pored toga položaj žena u aleksinačkim selima nije za pohvalu.
− Alarmantan je podatak da 83 posto naših ispitanica spada u dugoročno nezaposlene osobe iz razloga što su duže od godinu dana bez posla ‒ kaže Živadinović, uz napomenu da je istraživanje obavljeno na 200 ispitanica, u Aleksincu i desetak sela.
Na početku skupa predsednik opštine Aleksinac Dalibor Radičević, pozdravljajući učesnike izneo je podatke o poboljšanju položaja žena u ovoj lokalnoj zajednici kada je u pitanju zapošljavanje.
− Položaj žena u Aleksincu se drastično popravio u zadnjih desetak godina zahvaljujući tome što je privreda u Aleksincu malo oživela. Na našu sreću dosta žena je uspelo da nađe svoje prvo zaposlenje u tim kompanijama − kaže prvi čovek aleksinačke lokalne samouprave uz napomenu da je broj nezaposlenih žena i muškaraca na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja skoro izjednačen.
U drugom delu Okruglog stola, koji je održan u prostorijama Etno udruženja „Kormanˮ govorilo se o značaju i doprinosu udruženja žena na selu, odnosno o izazovima i održivosti njihovog rada.
