Ekstremno topao period tokom novembra i decembra 2022. kao i u prvoj dekadi januara 2023., ne utiče samo na ljude već i na životinje. Ovakve vremenske prilike, ili bolje reći neprilike, s pravom su izazvale zabrinutost pčelara u vezi sa izimljavanjem i prolećnim razvojem društava, kao i stanjem vegetacije. Kod pčelara je strepnja da im se može dogoditi još jedna loša pčelarska godina.
‒ Nikako nije povoljno za pčele. Toplo vreme ne odgovara ni ljudima u ovom periodu godine jer mu vreme jednostavno nije. Pčele su definitivno ušle klimatski gledano ranije u proleće. To može biti jako loše, posebno ako sada dođe neki jači hladan talas što se realno da očekivati ‒ kaže za naš medij dr Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.
On napominje da kad nema hladnoće u decembru i januaru ima je, na nesreću, u februaru, martu, aprilu, što jako brine i plaši pčelare kada je u pitanju ova sezona.
‒ Ako zaista tako bude onda možemo, pošto je vegetacija krenula, da ostanemo bez dobrog dela pčelinje paše. Znate da je bagrem glavna pčelinja paša u Srbiji i ako izmrzne, a veoma lako izmrzne kod kasnih mrazeva, onda smo naravno u velikom problemu. Ovakva klima ne valja zbog toga što vegetacija pođe pa stane, ako zahladi, pa opet pođe, pa opet stane, i obično u takvim godinama izostane i livadska paša ‒ konstatuje naš sagovornik.