Историја балканских народа колико је бурна толико је и међусобно испреплетана, да се трагови такве узајамности могу наћи на скоро сваком месту овог нашег Балканског полуострва. Прекопута чувеног Пелопонеза, изнад Коринтског залива, налази се планина Геранија на којој је неколико манастира и црквица.
Један од њих је манастир Преподобног Патапија, смештен у подножју планинског врха на 1500 метара надморске висине. У овом светилишту тренутно је око тридесет монахиња.
Док узаним асфалтним путем хитамо према нашем одредишту, од нашег таксисте и новог пријатеља, сазнајемо да су на овој планини сви манастири женски из, како додаје, њему непознатих разлога. Каже да је имао прилику да ка манастиру вози не само наше земљаке већ и Србе из Чикага, Русе и Хрвате.
Све њих, осим предивног погледа на залив и град и бању Лутраки, привлаче две занимљивости које се везују за ову светињу.
Ту се у цркви, смештеној у стени, која по архитектури подсећа на манастир Острог, налази кивот са нетрулежним моштима светог Патапија, као и лобања свете Ипомоније, Јелене Драгаш, мајке задњег византијског цара.
Свети Патапије је својим надљудским делима, најпре у Египту, а затим у Византији, помогао многима и за живота је сматран Божијим човеком. Умро је у седмом веку и сахрањен је у Византији, а негде у 16. или 17. веку пренет је у овај грчки манастир.
Јелена Драгаш Дејановић или Августа Хелена Палелос, монашког имена Ипомонија, била је српска принцеза и супруга византијског цара Манојла II Палеолога и мајка последњих византијских царева Јована VIII и Константина XI.
Јелена је била ћерка великаша Константина Драгаша, чија је мајка Теодора била ћерка српског краља Стефана Дечанског. Савременици су је описивали као неког ко је препознат по својој лепоти, побожности, мудрости и правди.
После смрти мужа Јелена се замонашила у манастиру Кира Марта, у Цариграду, данашњем Истанбулу, узевши монашко име Хипомона. Царица Јелена Палеолог умрла је 1450. године у Цариграду. Православна црква је поштује, а успомена на њу обележава се 29. маја, на дан пада Цариграда под Османлије и смрти њеног сина Цара Константина XI. Њена глава, као света реликвија, чува се у овом грчком манастиру.
У новинским написима често се истиче да је Јелена Драгаш била једина византијска царица српског и једна од ретких словенског порекла. Круну је носила пуне 34 године.
И касније као удовица и монахиња играла је веома важну улогу у политичким, економским и верским питањима посусталог Византијског царства које је трајало непуних 12 векова. Штампа наводи да су Јелену звали и „византијска пенелопаˮ, симбол оданости, стрпљења, мудрости и женске снаге, да је родила десеторо деце и била задојена православљем.
Величанствен и племенит је био живот Јелене, односно монахиње Ипомоније, као што је и поглед на Коринстки залив и град Лутраки са платоа испред манастира Преподобног Патапија.