Гордана Васиљевић, председница МЗ Вукашиновац и познати активиста у том крају, од недавно је стекла сертификат да се бави једним необичним занимањим, које је доста захтевно када је у питању психо-физичка снага. То су послови обезбеђења. Гордана је лиценцу добила у пензионерским данима и са поносом показује Решење о издатој лиценци за обављање основног обезбеђења без оружја коме су претходиле Потврда о обучености и Уверење о положеном стручном испиту за вршење послова физичко-техничке заштите.
Све је почело после једног скупа у суседном Делиграду. Због промене законских одредби, за манифестацију коју су организовали у овом насељу уместо да је ко и раније обезбеђује пет редара, тада је морало бити ангажовано професионално обезбеђење. Организатори, међу којима је била и Гордана, врло тешко су се снашли да пронађу адекватне особе.
− Онда сам ја тада, у понедељак, отишла у полицију да питам да ли су битне године. Како су ми рекли да нису, упутила сам се у Ниш до полиције и предала потребну документацију. Онда сам ишла у школу у Крушевцу, у Јасику, зато што је била корона, па у Нишу школа није радила − каже наша саговорница, уз напомену де је завршила и борбене вештине.
Горданин мотив да помогне свом родном крају, односно заједницама у ових неколико алексиначких насеља је био толико јак да јој није било тешко да оде и у Београд и положи неопходне испите.
− Све сам то завршила. Положила. Ишла у Београд на полагање и тамо положила. Ево сада у свом крају могу да помогнем око организовања манифестација, утакмица и све друго што треба – поносна је Гордана што ћемо је ускоро виђати на сеоским скуповима и овдашњим игралиштима како бесплатно за своје комшије обавља послове обезбеђења.
Она истиче да лепо сарађује са месним заједницама, као и овдашњим удружењима и у сталном је контакту са њиховим представницима.
− Ту сам им увек од помоћи. Нећу да им наплатим, ја радим хуманитарно. Било ко да ме позове, што се тиче села, ту сам да помогнем да се та наша традиција окупљања не заборави − поручује ова енергична жена ведрог духа и пуна снаге и у шестој деценији живота.
Свој активизам је већ доказала кроз постигнуте резултате у месној заједници коју предводи, али и учешћем у акцијама других села.
Гордана је материјално ситуирана, пензију је остварила у Швајцарској и новац јој у овом послу није приоритет. Међутим, једну пословну понуду није могла да одбије, како каже, због жеље да буде са народом и да би искористила знање стечено на обукама. Гордани је понуђено ангажовање у професионалном обезбеђењу, јер кажу да недостају женски кадрови. Очито да су године само статистичка бројка и да за Гордану нема предаха. Сви знамо да се статистика не поклапа увек са стањем на терену. Најбољи пример је ова прича.
